Метеоропатија

Пише: Батрић Бабовић

Још од времена антике и прехришћанске ере метеоропатија је била предмет интересовања медицинске науке и њених пратећих грана. Хипократ је без постојања рентгена, ултразвука, скенера, ширих и ужих специјализација поставио постулат да прелази из једног у друго годишње доба, могу оставити најстрашније последице на квалитет здравља једног организма.

Умор, раздражљивост, нервоза, анксиозност, напетост и слични симптоми које је Хипократ запазио, живе и не губе на снази чак ни данас. Актуелни су мучнина, повраћање, гађење и општа распростањеност бола као физички феномени који прате психогене компоненте временских мијена са утицајем на организам. Да је данас жив, Хипократ би у Црној Гори био главни јунак у филмовима Живка Николића. Предњачећи филмови би носили наслове “ У име народа“ и „Чудо невиђено“.

Да све буде јасније и филигрански прецизно, метеоропатија у тим филмовима односила би се на прилагодљивости црногорског грађанина дневнополитичким интересима. Промјене партија, одсуства идеологија и морала, непостојања принципа, подређености дубине ума дебелоцревној призми и губитак душе због аналног задовољавања, овог античког љекара учинили би свједоком монтенегринског многобоштва у доба три монотеистичке религије. Физички и психички жигови које је идеолог медицине описао код својих пацијената метеоропата, постали би његови пратећи знаци и симптоми. Хипократ би имао малаксалост, умор, несаницу, анксиозност, мучнину, гађење и повраћање кад би гледао црногорску данашњицу оличену у свим друштвеним слојевима.

Доба опште јагме о значке и прње произвело је „политичке метеоропате“ за које не постоје јединствена дијагноза са класификацијом опште друштвене болести. Јагмаши и прњаши немају муку од било чега. Она је узрок гађења и повраћања према (не) писаним правилима медицинске струке. Кад се коријен искоријени нестаје симптоматологија, знаци умиру, неометеропатија остаје а клиничка слика неометеоропата изостаје.

Хипократу би се могло ставити на душу и тијело оно што је у античко доба описао код својих временским промјенама креираним пацијентима. Он би у Црној Гори данас гледајући јагмапрњашки стампедо умирао од мучнине узроковане изостанком усправног људског става. Пуст и нејасан остаје поглед на свемоћи домаћих овалних кабинета и јаку производњу коленопреклоних положаја са изостајањем духа покајања и слојева религиозности. Као закључак се изводи филмска сцена да би Хипократ скончао у Доброти, а филмови Живка Николића у предворјима неснимљених сцена мислених токова Хане Арент и Томаса Мана.

Хипократ би на родноравноправном језику у доба неравноправности проговорио језиком једне рекламе, док би Живко Николић- озринићки генијалац и мученик бесудне земље ушао у сферу Андреја Тарковског на страшносудни начин. А та реклама гласи да избор између пушења и здравља (ни) је лак. Дим и ватра увијек иду заједно. Хипократ неће изгорети! Ко не (по)пуши и не буде испушена муштикла причаће кад дође вријеме за то! Кад-тад!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: