Ми ћемо
Риба с плавим очима (Фото: Н. М.)
Пише: Никола Маловић
Ми ћемо створити илузију тако велику да ће већини управо због обима да измакне перцепцији. О онима који ће је видјети мислиће да су луди.
Ми ћемо одржавати животни вијек кратким, а претвараћемо се да радимо супротно.
Ми ћемо људима обећавати љекове, а у ствари ћемо им дати још више отрова. Ти ће токсини да буду скривени у свему што их окружује, у свему што пију, једу, удишу или облаче.
Тражиће помоћ од угледних, а ми ћемо и такве ангажовати да пропагирају наше медикаменте. Појефтинићемо дипломе, и све ћемо њихове власнике купити.
Ми ћемо почети рано: напашћемо дјецу оним што највише воле, слаткишима. Када се зуби у младунаца оштете, испунићемо их металима погубним по умове. Постаће спори, гојазни, збуњени, и депресивни. Прићи ће к нама не би ли нашли помоћ. А ми им је дати нећемо.
Ми ћемо рекламирати новац и материјална добра, да се човјек никад не повеже с Богом у себи, или са пак савјешћу. Ако ко одбије, да се страх употријебити као оружје. То не помогне ли, убићемо.
Ми ћемо састављати владе и правићемо опозиције. Посједоваћемо обје стране.
Ми ћемо учинити да се мрзе међусобно и да мрзе своје сусједе. Нахушкаћемо једне на друге свакипут кад нам то буде одговарало.
Ми ћемо наставити да напредујемо од њихових ратова и од њихових смрти.
Ми ћемо их водити тако да мисле како они сами себе воде. Уколико ли само каква свјетлост засија међу њима, угасићемо је исмијавањем или смрћу.
Ми ћемо увијек сакрити узвишену истину по којој смо сви Једно. Ово никада не смију знати. Увијек морају да мисле како нису међусобно једнаки. Ако би икада сазнали да сви заједно могу да нас побиједе, кренули би да нас свргну.
Ми ћемо им написати законе који ће им украсти и оно мало слободе што су мислили да имају.
Ми ћемо користити наше медије, и наше паре, и наш посебан језик.
Ми ћемо наздрављати. Јер преостали немају никакву шансе.
*
Текст што сам га тек стилски уредио нема знаног нам аутора. Чак и да аутор у једнини не постоји, већ само текст, опасно је рјечит. Ко мисли да не постоји илузија тако велика да ће већини управо због обима да измакне перцепцији, гријеши. Они који је виде а о себи не мисле да су луди, да ли су паметни кад другима о томе проговоре?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jedan od boljih tekstova na ovom portalu ikada
Ako ne i najbolji
Nije sala
Cak na protiv
Cista zbilja
Nikakvo naslucivanje nikakva intuicija
Cista praksa i iskustvo
Egzaktno
Postoje i licne iluzije. Tako Komlen ima iluziju da je pametan.
KADA VIDIŠ NA DNU OKEANA DA SE DVE RIBE SVAĐAJU,ZNAJ DA IZA TOGA STOJI ENGLESKA!!!
Ti tvoju prepektivu vidis i znas a to nije mala stvar,sto je vise takvih svjesnih ljudi bude, to ce biti vise
ovakvih zelja i zahtjeva.
Uvjek je bilo zla i korova,ali cisvenjem njive korov se umnozio umjeto da se smanjio,namnozio se ,ne pomazu ni svi herbicidi i pesticidi ,jer se potigao fenomen,mutirali i korov i perspektivni ljudi,ali nazalost mi zivimo gore,u pitanju je biohemija,ali i biolosko nasledje gdje je izdvojeni gen jaci od svakog ovozemaljskod dobra,ne prima se nista sem onoga sto je trenutno za vidjeti,i sta je istina.
Mozda se vama i pricinjava sve ovo,za ogledalo nijeste ,dovljno se normalnome gadi od vas da bi vas pogledao,jeste li vi toga svjeni ,ili se time ponosite,a cinise da je bas to,nasuprot nam koji i mozda nijesmo svjeni,ili vas jednostvno kao takve ne primjecujemo?Da nije tako sto bi ti ovdje dezurao da zaradis svoj hljeb nasusni,a imas toliko posla i kuci i u drzavi!
Ko zna koja po redu varijacija omiljene srpske teme – teorija zavjere. Ima negdje neko ko nam radi o glavi, ko nam ne da naprijed i ko je kriv za sva zla što nam se dešavaju. Samo jedno kontra pitanje: kako to poljaci, česi, slovaci nađoše svoje mjesto u svijetu, zašto njima ide tako dobro a srbima tako loše? Možda zato što su pametniji, radni, vrijedni i kulturni ljudi?
A autor je u pravu, zaista postoji osoba zbog koje srbin ne može naprijed u ovom svijetu, onaj ko ga sputava i podmeće mu nogu na svakom koraku. Tu osobu će svaki srbin vidjeti kada stane ispred ogledala.
Najveće prepreke na koje nailazimo u životu su one u našim glavama.
Parizani i cjela Francuska kazu da si zombirana malogradjanska budala.
Mi cemo pokusati svesti Srbe na mjeru na koju su to pokusali i radili drugi.
Mi cemo sve uraditi po tom pitanju kao Hrvati Austrija Njemacka Bugraska Tursak i njihovi steliti ovdje:
A sve sto su oni , i mi cemo Montengri to napravit.
МАЛА КЊИГА ВЕЛИКЕ
МРЖЊЕ
РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ
приредио:
Владимир Димитријевић
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Приређивач овог џепног речника хтео је да пише
дуго, и много, о СРБОФОБИЈИ – као православофобији,
као фобији од Другог и Другачијег, као каиновској
свести о вредности Срба, као бекству у
конвертитску мржњу према себи некадашњем, итд,
итсл. Али, довољно је сетити се Његоша:
Што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине,
да гинемо и крв прољевамо,
да јуначки аманет чувамо –
дивно име и свету свободу.
И, наравно, Јована Јовановића Змаја:
Мучили нас – учили нас
да будемо све,
само синци српске мајке,
само Срби нe
Ал’ другујућ с вуком, лисом
лав је ост’о лав
још нас има што певамо –
ја сам Србин сав.
Изјаве србофоба поређане су (на нечију жалост),
АЗБУЧНИМ редом њихових презимена или назива
публикација.
Остало препуштам читаоцу.
јуна 2009, о десетогодишњици престанка
НАТО бомбардовања Србије Приређивач
P.S.
Огромну захвалност приређивач дугује онима који су
први прошли путем истраживања србофобије и путем
теоријског осмишљавања исте. Списак њихових књига и
огледа (мада непотпун) дат је у литератури на крају овог
малог речника. Дакле, хвала (азбучним редом): Зорану
Аврамовићу, Будимиру Алексићу, Слободану Антонићу,
ЈовуБакићу,ЈовануБошковићу,МилануБрдару,Слободану
Вуковићу, Марку С. Марковићу, Николи Милошевићу,
Милошу Кнежевићу, Растиславу Петровићу, Мирјани
Радојичић, Милану Ристовићу, Зорану Петровићу Пироћанцу,
Перу Симићу и свима другима, ненамерно
непоменутим.
http://www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/mala-knjiga-velike-mrznje-recnik-srbofobije-vladimir-dimitrijevic.pdf