Ми Срби имамо превише „НИКАД ВИШЕ“
1 min read
Инсерт из филма о Вукашину из Клепаца
Пише: Мироје Јовановић
Велика већина мојих суграђана у Новом Саду уопште није свесна да је на „сремској“ страни града (Петроварадин, Буковац, Сремска Каменица…) у периоду од 1941-1944 постојала НДХ.
Покољи су били стравични и ужасни.
О томе се у новосадским школама не учи (богами ни на факултетима), али се зато велика пажња поклања свим облицима неке имагинарне „толеранције“.
Усташоидност није стала 1944 године, већ су бомбама засипали биоскопе (бомба у биоскопу 20.октобар у Београду 13.јула 1968), жељезничке станице….
„Србе на врбе“ као позив и припрема за рат 90-их добија замах почетком 70-их година у Хрватској.
А ми смо ћутали….
И управо због тог прећуткивања сопствених жртава, свака западна глупорија о људским правима нама постаје мантра. А људских права у савременој Европи данас – поново нема – и то махом за Србе.
Стога дубоко, искрено, из много документаваних и јасних разлога презирем велику већину НВО који наводно промовишу људска права, а окрећу главу на другу страну увек када је реч о страдању мог народа.
Један део њих су класични зависници од страних донатора, други су директни потомци кољача и егзекутора из два светска рата, а трећи су у тим групацијама обично недочитане будале.
Говорити о нама као геноцидном народу је увредљиво, посебно ако се неко при томе позове на Хашки трибунал, или било које друго страно „правосудно“ тело, јер су поступци пред тим „судовима“ били гротескни и аматерски.
Оно што су појединци (до тада проверени Титови партијски керови) чинили према неСрбима, није и не може бити наша одлика.
Увредљиво је јер ми Срби имамо превише „НИКАД ВИШЕ“.
Ми, потомци недокланог, протериваног народа (од Северне Далмације…. преко Црне Горе до Космета, остајемо живи сведоци онога што смо чули, видели, лично доживели у колонама, спаљеним кућама, лажним процесима, масовним гробницама.
И нисмо од својих „НИКАД ВИШЕ“ правили маркетинг нити наплаћивали крв, и добро је што је тако, али смо криви јер и дан данас не знамо имена свих наших жртава. Причамо о музејима геноцида, али недостају новчана средства за истраживаче, за историчаре, за младе који могу и треба да прекопају архиве од Вашингтона, Ватикана, Загреба, Беча до Москве. И да у наредним годинама знамо свако име и сваку кући и сваки храм, и све што је разорено, убијено.
Тек онда ћемо знати име и презиме и адресу сваког нашег „НИКАД ВИШЕ“.
Овако нам остају само читави безимени периоди
– НИКАД ВИШЕ 1914-1918
– НИКАД ВИШЕ 1941-1945
– НИКАД ВИШЕ 1991-1995
– НИКАД ВИШЕ 1999
– НИКАД ВИШЕ 2004
…….
И увек је заједно са народом страдала и Црква, као неодвојиви део народа.
Инсерт из филма „Прва трећина – Опроштај као казна“ – по сведочењу др Неђељка Зеца о страдањо Светог Новомученика Вукашина Клепачког, само је детаљ документовања онога што је последњих 100 година рађено према нашем народу.
https://www.facebook.com/100011349878070/videos/1090564281331891/?t=5
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Desno na slici je Lazović Golubović Veljović Spicanovic neko iz ANB-a
„Један део њих су класични зависници од страних донатора, други су директни потомци кољача и егзекутора из два светска рата, а трећи су у тим групацијама обично недочитане будале.“
Tacno! Ovih trecih je najvise, a njima manipulisu ovi iz dvije prethodne grupe! Opis NGO bez greske!
Ми Срби смо у последњем веку могли да избегнемо само покоље који су везани за стварање и битисање Југославије.
С тим што не осуђујем стварање Југославије јер је она створена из најплеменитијих побуда.
-Словенци неби никад постојали да им нисмо дали државу, треба прочитати писне молбе да српска војска окупира Љубљану пре аустроугара и писма добродошлице – па онда упоредити са догађајима осамоатаљења Словеније и убијања војника Јна
-Давање слободе и своје државе Хрватима који је никада нису имали, нити су под Угарима били способни и храбри да изборе ма какву аутономију. Треба читати хвалоспеве српској војсци приликом уласка у Шибеник, Сплит молбу за улазак у Задар идр
Ослободили смо Македонце скинули им турски нож са врата а они сада уче децу да су Срби окупатори, У Пиринској и Егејској Македонији су истребљени.
Црногорци би да уклоне поздравну плочу српској војсци са зидина Будванског града и на овом порталу сведочимо како се односе према Србији па чак и свом аутохтоно народу српском у ЦГ.
Даље, сваки мало старији Муслиман или Шиптар ће признати да им је у Југославији било најбоље икад и боље него сад. А Срби су обе Југославије изборили с тим да нас за СФРЈ онако поклане нико није питао, али смо је зарад мира ми опет највише прихватили као народ, и она неби могла да постоји да је нисмо хтели.
Али све је џаба, сви поменути народи иако су нам јако блиски имају једну суштинску разлику, све су то слугански народи, који никада неби стекли државе да им их ми нисмо дали и у генетском коду им је да буду слуге јачег па самим тим и превртљиви. На крају већина њих је и настала кроз исламизацију и покатоличење када су као слабићи издали своју веру и име.
За разлику од Срба који су историјски народ, Европска култура и једно од само неколико европских средњевековног царстава.
Како је некад и увек било тако је и данас. Хрвати, Шиптари, Муслимани, Црногорци, Словенци, Македонци сви су издали заједничку државу и раширених руку потрчали да буду слуге империји, овог пута западу и НАТО пакту изборили некакве слабе мале државице које се називају независним а уствари су јадне бедне ништавне са перспективном да буду још горе.
Истина и Србија је таква, али је разлика у томе што смо се ми жестоко борили да ово не будемо а остали су се борили да ово буду. Милошевића су рушили јер није хтео и није нити једно предузеће државно продао, а сви остали су рахат још 1990 југословенске фирме приватизовали.
Ето то је суштина свега што нам се догађало и што нам се догађа.
Tih sto godina je dokaz.
Naučili smo se strpljenju, ne da opraštamo.
Braćo i sestre, lomimo im krila svuda gde ih zateknemo.
Jadni su i izgubljeni…
Vratumo ih gde pripadaju, govnima.
Sve je tacno sto ste napisali. Taj nas odnos prema zrtvama je potpuno neshvatljiv. Kao da smo nezreli, nedovrseni…muka mi je kad se kaze – u toku nato agresije bilo je oko zrtava. Sramota.
Истина о којој говориш, на жалост, није пожељна да се чује не само од оних који су злочине над нашим народом чинили а чине и данас, већ и од оних заједничке нам националности. На овај начин остају само ретки храбри појединци као што си Ти и неименоване многобројне србске жртве .