Ми знамо ко смо: На који начин је краљ Александар „освојио” Цетиње?
1 min read
Краљ Александар
Већ дуго времена траје круто, ничим утемељено, увјерење да је доба Краљевине Југославије било незамисливо мрачно, језиво и неприхватљиво, да је Црна Гора била у сасвим подређеном положају општег културног, историјског и цивилизацијског назадовања, да су сви елементи њеног материјалног развоја били потиснути, а њена историјска пријестоница, Цетиње, најугроженије мјесто у великој Александровој творевини.
Сходно томе, ваљало би погледати шта је тај толико кобни југословенски владар, иначе рођени Цетињанин, учинио свом родном мјесту да би га данас памтили само у најмрачнијим тоновима дубоке озлојеђености.
Овим текстом упућујемо Цетињане да прошетају својом пријестоницом и погледају око себе: из сваког ћошка малене цетињске вароши могу видјети трагове Александрове владавине. Пођимо од просте запитаности над статистичком чињеницом: како је могуће да се током Краљевине Југославије цетињски град увећао за 39% у односу на период Краљевине Црне Горе, тако да је 1939. заузимао 55,3 хектара изграђене градске површине?
Одговоре потражимо у историјским чињеницама.
Организацијом власти у Краљевини СХС/Југославији, Цетиње је најприје било сједиште области, а потом, од 1929. године, сједиште Зетске бановине. Краљ Александар и краљевска влада, толико су радили на „ископању Цетиња“, да су већ средином 1920, у бившу црногорску пријестоницу упућени врсни руски емигранти, професори, инжењери и архитекте. На Цетињу је 1922. основана Стална бактериолошка станица, реорганизована у Хигијенски завод 1927, као самостална установа, у градском парку, на простору данашњег хотела „Гранд“. Већ до краја 1926. била је завршена израдња школске поликлинике и купатила (које је било отворено током цијеле године, а једном седмично доступно и цетињском грађанству), као и објеката за ђачку трпезу, ђачки стан и вјежбаонице. Објекти Хигијенског завода су били подигнути дуж Његошеве улице: канцеларија, лабораторија, стан директора (а иза њих тениски терен, радионице, помоћни објекти и зграда депозита).
Као истурена одјељења Хигијенског завода, основани су домови народног здравља у Подгорици, Никшићу, Пљевљима, Беранама, Будви, Бару и Улцињу.
На Ивановим Коритима је 1928. отворен туберкулозни санаторијум, уређен по правилима модерних љечилишта, тако да је имао водовод, канализацију, електричну централу, централно гријање, бање, тушеве и вентилацију, парк са разноврсним ружама окружен високом буковом шумом којим се пружала стаза до Вјетреног млина, одакле се ширио поглед на Јадран. На Цетињу су радили хотели: „Београд“, „Јадран“, „Париз“, „Гранд“, „Мостар“, „Петроград“, „Лондон“, „Бристол“, „Њујорк“ и „Никшић“.
На Цетињу је 1925. изграђена нова тржница у центру града опремљена водоводом и модерним подземним клозетима, коју су чиниле: бетонске тезге, шест просторија за месарнице и још толико за радње, централни павиљон за продају рибе, вага за мјерење.
Урбанизација је проширена у правцу Његошеве улице и Улице Баја Пивљанина, те је уз старо језгро подигнута Нова варош. Општинска управа је 1921.донијела наредбе о забрани саобраћаја кроз ужи градски ценар (Његошевом улицом до Црногорске банке) и наредбу о чистоћи вароши. Темељно су обнављани и реновирани зграда Црногорске банке и Зетски дом, а Биљарда је поправљања за потребе Богословије, чији је рад обновљен 1921.године. Исте године, државним новцем је омогућено преуређење Мушке основне школе. Током 1927. Нова варош (горњи дио града), добила је нови парк на простору између Обилића пољане, капелице и католичке цркве. Према плану архитекте Николаја Краснова, 1925. је обновљена Његошева капела на Ловћену. Од 1925. до 1928. извођена је обнова и доградња Цетињског манастира: изграђена је нова и велика трпезарија, повећан је звоник и подигнута велика капија на јужној страни. Камен темељац Банске палате на Цетињу свечано је положен 16.8.1931. поводом десетогодишњице ступања на престо краља Александра, а изградња је довршена 1934. У тој згради, подигнутој за владавине Витешког Краља, динарима из „мрског Београда“, данас се налази сједиште Општине Цетиње, чији функционери „Александрову творевину“ нападају управо из Александрове творевине.
У згради Жандармеријске станице на Цетињу која је подигнута 1931. године, данас се налази Државни архив Црне Горе. Пошто је на Цетињу било сједиште команде Зетске дивизијске области (у згради бившег аустроугарског посланства), подигнута је и стамбена зграда команде Зетске дивизије. Чиновнички задружни дом на Цетињу, први задружни дом у Зетској бановини, свечано је отворен 1933. године. На Цетињу је подигнут Дом Пјевачко-музичког друштва „Његош“ (1933.), као и зграда Државно стручно-занатске школе (1931.).
Свечано освећење темеља нове зграде Основне школе на Цетињу обављено је 6.9.1932, на рођендан престолонасљедника Петра чије је име носила од 1925, а свечано отварање је обављено двије године касније, у оквиру прославе стогодишњице од оснивања прве основне школе у Црној Гори. На мермерној плочи цетињске школе златним словима је уписано: „1834-1934 За владавине Њ.В. Александра Првог Краља Југославије, а у спомен стогодишњице живота и рада Основне школе на Цетињу, коју је основао Петар Други Петровић Његош, Општина града Цетиња подиже ову зграду за Основну школу Престолонасљедника Петра и уреза ову плочу 6.септембра 1934.“
„На видном и лијепом мјесту поред Жандармеријске станице“, на Чеву је подгинута основна школа, чији је пројектант био архитекта Петар Вукотић, рођени Чевљанин, а њену изградњу, у знак сјећања на мајчину ујчевину, финансирао је лично краљ Александар.
Домаћичка школа на Његушима, претворена је 1939. у Мушку пољопривредну школу. На улазу у зграду цетињске Хипотекарне банке, чија је изградња довршена 1936, постављене су двије велике бронзане скулптуре Црногорца и Црногорке у народној ношњи, што говори о настојањима краљевских власти да се очувају аутентичне традиције староцрногорског српства. Ова зграда се данас користи за потребе Министарства културе Црне Горе.
Тридесетих година, на Цетињу се подиже нова зграда Бановинске штампарија „Обод“, као и Дирекција пошта и телеграфа.
Након убиства Краља Александра 1934, на скупу грађана Цетиња, прихваћена је одлука Градског вијећа о подизању споменика Витешком краљу. На постољу од црног јабланичког гранита, постављена је коњаничка скулптура Витешког Краља Мученика у гардијској униформи са исуканом сабољом у снажном замаху. Споменик је срушен током италијанске окупације Црне Горе 1941.године.
Током владавине краља Александра, први су се пут у архитектури Цетиња појавиле вишеспратне зграде намијењене колективном становању, а банска управа је асфалтирала градске улице.
Иницијатива за изградњу Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла на Цетињу потекла је од митрополита Гаврила (Дожића), а Витешки Краљ Александар, током потоњег боравка на Цетињу, „дошао је на идеју да се катедрала подигне на историјског Табљи“, одакле би доминирала над цетињском вароши. Најбоље оцијењено пројектно рјешење Бранка и Петра Крстића никада није реализовано. Зграда Црквеног суда у којој је данас смјештена Цетињска богословија, такође је подигнута током Краљевине Југославије, по пројекту Петра Вукотића.
У Краљевини Југославији, Цетиње је посљедњи пут било важно административно сједиште свих грађана Зетске бановине: од Дубровника и Котора до Пљеваља и Косовске Митровице. Пресељењем институција из Цетиња у Подгорицу, почео је тренд осипања цетињске интелигенције, бирократије и уопште образованих људи. Само је рођени Цетињанин, као Краљ Александар, могао поред Дубровника, Требиња, Никшића или Подгорице једно географски и саобраћајно изоловано Цетиње прогласити за сједиште велике Зетске бановине и сачувати животну виталност бивше црногорске пријестонице.
Ако би ико имао разлога да жали за Краљевином Југославијом, онда су то Цетињани који су као такви посљедњи пут у „мрској им Александровој краљевини“ заиста имали регионалну важност и чија је родна варош неповратно изгубила статус који јој можда није ни припадао, а који се сасвим извјесно, не може ни изблиза надомјестити симболичним пријестоничким звањем.
Узимајући све ово у обзир, при покушају да разријешимо дилему многих данашњих Цетињана, одговарајући на питање како је краљ Александар (једини краљ и најславнија личност рођена на Цетињу) освојио или окупирао Цетиње?
Очигледно тако што га је спасио од пропасти.
НВО „Ми знамо ко смо“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Od ovoga gore ( kruže priče da je porijeklom pravoslavni Albanac iz plemena Klimenti) i od Nikole Pašića svo zlo po Srbe počinje. Obavezno pročitati Nišku deklaraciju od 7.12.1914. god. ( dok Vražija divizija po Mačvi sastavljena isključivo od Hrvata čini čudesa ravna ustaškim 27-28 god. kasnije) a u kojoj jasno stoji da ratni ciljevi Srbije nisu srpski negoli jugoslovenski.
Odbili su Londonski ugovor 21.8. i 23.8. 1915. god. a u kojemu bi se cca 80% Srba našlo pod jednim krovom zarad Jugoslavije. Ulinuli državnost i Srbije i Crne Gore. Sinu dao ime Tomislav koje je do tada bilo nepoznanica kod Srba, po nekakvom hrv. kralju Tomislavu za kojega se nezna jeli ikada i postojao. Ovo ime je u Srbiji i danas često, kod nas u Republici Srpskoj nema nijednog Tomislava postoji samo Tomo. Usadio u Srbe klicu jugoslovenstva. Njegovi nasljednici stvorili banovinu Hrvatsku ( preteču NDH) nikada veću ni po površini ni po državotvornosti, izazvali pogibeljni 27. mart 1941. god. pa kukavički pobjegli. 27. mart je doveo do nepotrebnog rata u kojemu smo mi, prekodrinski i Dinarski Srbi u potocima nevine krvi plivali doživjevši demografsku katastrofu, nepotrebnog rata u kojemu su komunisti došli na vlast sa svojim zločincima i sa AVNOJ-evskim granicama a koje su uzrok ratova devedesetih, koji su uzrok i današnjeg stanja.
Protjerali dinastiju Petrović što je logično izazvalo averziju pa i pobune mnogih Crnogoraca. Kukaju na Tita a da ovoga gore i Nikole Pašića ( inače po nacionalnosti Cincara kojemu je materinji jezik Rumunski) za posljednjeg niko nebi čuo ni ’45. godine a kamoli danas.
On, i oni oko njega ( prvenstveno Pašić) su uzrok, sve ostalo su posljedice. Uvijek treba krenuti redom, da bi se nešto u sjelini shvatilo.
Ustvari,….. možda je uzrok 29. maj 1903. godine kada su zavjereničke grupe oficira podržane Pašićevom strankom ( pod vodstvom Apisa: po nacionalnosti kao i Pašić, znači Cincar) na ritualno- satanistički način pobili 144 Obrenovića zatrv’ši im i sjeme i pleme, i masu njihovih pristalica po Srbiji.
Postavlja se pitanje što bi se desilo da su četnici pobijedili u onom ratu, a čiji je vrhovni komandant bio Hrvat, Ivan Šubašić predsjednik izbjegličke vlade u Londonu i koju su na čelu pored 4s imali i šahovnisu i polumjesec. Stvorila bi se jalova Jugoslavija identična prvoj i po prirodi stvari raspala bi se u krvi kao i ona prva. Srpski narod se u ww2 našao obezglavljen imajuć izbor između dvije jugoslovenske ideologije umjesto da se bore za srpstvo. A sve je to „zasluga“ prvenstveno ovoga gore ( ponavvljam: porijeklom pravoslavni Albanac) , Nikole Pašića ( Cincar) i Dragutina Dimitrijevića Apisa ( isto Cincar) koji ih je doveo na vlast.
То за Клименте је иначе теза по којој су и они наравно Срби. Око Краља је много заиста контроверзи зашто је правио државу са иноверним, али све су шансе да смо у њу једноставно гурнути, постоје стенограми на којима се види да ни Пашић, Бугарин пре, али не прави, већ опет шопски-дакле српски, и Он, нијесу били одушевљени тим што се ствара, али подсетио бих Вас све на ком смо месту и тада у Версају били!!! Оно што знам су чињенице и у околини мог града је долазио у једно село које је преверило у назаренску секту да их лично као Краљ враћа у Православље!! Лично је чак неговао Видовданску етику и Завјет боље речено. Лично је прешао ту Албанију и командовао, на линији фронта, лично ослободио и Београд укорачивши у Њега са 45 килограма. Шта је све лично урадио, најбоље прочитајте текст још једном, и мање верујте удбашкој квази родољубиивој алтернативној, све да нас одврате од извора, историји најблаже речено чудној и кад је аутохтонистичка. Са вјером у Бога, за Краља и Отаџбину!!!
Bila je skoro emisija o graditeljstvu kralja Aleksandra, zanimljivo je da je on kao kolosalni graditelj nastojao da rekonstruiše i oformi autentični srpski urbani stil. Te zgrade se lako prepoznaju, npr zgrada opštine Cetinje, zgrada opštine Berane, zgrada Telekoma Srbija u kosovskoj ulici u BG, srednja tehnička škola Nikol Tesla u BG i tako dalje.
Najviše je građeno za vreme kralja Aleksandra u Mekedoniji a posebno Skoplju koje je od proste kasabe postalo velegrad. Na Cetinju je izgrađeno još što šta poput zgrade osnovne škole Njegoš i poređenja radi država je više o vrednije javne zgrade izgradila na Cetinju nego u npr Nišu. Ili u Prištini na čijem području je pola rudnika prebogate Trepče i najplodnija oranica Aleksandar nije izgradio ni jednu vrednu pomena.
Bio je on odličan graditelj, srušivši drevni grad Žrnovo na Avali koji je simbolisao srpsko bivstvovanje na ovim prostorima od vajkada. Na mjesto ruševina, Ivan Meštrović ( njegov veliki prijatelj – potonji ustaša- kao i Alojzije Stepinac) napravio ono masonsko ruglo koje simboliše jalovo jugosloventsvo.
I ne zaboravite
Prvi pravi „izlaz“u Svijet, put Cetinje-Budva, napravio im je Kralj.Aleksandar
I ne zaboravite
Prvi pravi „izlaz“u Svijet, put Cetinje-Budva, napravio im je Kralj.Aleksandar
To je najveci promasaj koji je uradio!
Ali, pired svega napisanog ovdje, a sto su cinjenice, milogorcima, montenegrinima i evivasima su vrane mozak popile, ili prasak Mila Lopova pa od sebe prave majmune. Casni Cetinjani ovo znaju i postuju ali, se ne mogu cuti od larmanja nikogovica, sljama i olosa.
Ko sad može da ovo objasni bolesnim cetinjskim mozgovima…
Nezahvalna paščad ujedaju sa leđa i iznenada.
Veseli Kralj, da ovo znao izgradio bi im Psihijatriju na Cetinju.
Sreća je da ta šaka jada nije cela Crna Gora.
(ономад)
Александар је, уз то што је Николин унук, и рођени Цетињанин. То, зависно од употребе, може бити и от(р)еж(њ)авајућа околност.
…«у име ђеда и сина…»
Знају ко и, на чистини, Гојко — «из кеца у тројку»
Занимљиво је шаренило наших погледа. И опасно.
CorONA(зација) је ту и да потврди то.
…“ми не говоримо о вери – „и ђаволи верују и дрхте“ (Јак. 2,19)…“
Владика Николај је говорећи о Закону описао композицију у којој се заједно возимо.
…“Тако и у
наше време долази до јасног изражаја све троје: и мрак безакоња, и сила старозаветног закона
као и светлост новозаветног закона. У истом возу историје дакле возе се и безаконици и
старозаветници и новозаветници; или: богоборци, богобојажљивци и богољубци.“
Ни сада није спорно ни да три су различите ствари побожност, религија и в(ј)ера.
Како за оног са свештеничким чином, тако и за оне без њега.
…“Стари Завет нас плаши својом непосредном окрутношћу и ми журимо да се окренемо и побегнемо у топли загрљај новозаветне благодати. Али не треба бежати, зато што Стари и Нови Завет не противрече један другом. Везани су унутрашњим јединством и Исти Бог делује у оба. Онај ко је достојан новозаветне милости примиће милост. Онога ко је окорео до краја пронаћи ће старозаветна строгост. И треба пажљиво гледати слике које пророци осликавају. То су слике правде и истине, које се и данас дешавају…
…Пророк је зачуо глас: „Приступите који сте послани на град, сваки са својим оружјем смртним у руци… и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу… И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега“ (Јез. 9, 1-4)…“
, из беседе протојереја Андреја Ткачова
„4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа
људска, а прстом својим неће да их помакну.
30. И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима
пристали у крв пророка.“
(Св. Јеванђеље по Матеју 23:4,30)
(кула, по легенди, Вавилонска — данас)
#
Trebalo bi nabrojati i što je sve „izgrađeno“ za vladavine DPS-a. Čisto da se uporedi .
Znate li za onu- cuvaj se onoga kome si dobro ucinio.
Na žalost brate mnogo puta sam to iskusio
Pa setite se samo velikog Mehmed Paše Sokolovića, ubio ga je neki prokletnik kojeg je hlebom hranio.
Tako i sada cetinjani hoće da Cetinjem vladaju Austrougarska i Turska pošto imaju najveće zasluge na Cetinju.
U tome je stvar što vladari malih i manjih država često se oslanjaju na prevrtljivost ili lepše rečeno na „snalažljivost“ – ko će im učiniti.
Sedeo je i Milo u Beogradu dok je bilo koristi, a već dve decenije glavna korist mu pristiže od napada na Srbiju i Srpsku.
RANI PSETO DA TE UJEDE…
pseto je aleksandar….hranila ga je đedova ruka….zlatila se ruka vlada georgieva cernozemskog
Dobra logika, ovako su i Turci i Austrijanci ostavili tragove na svakom koraku
А шта су то Турци и Аустријанци оставили на Цетињу?
А да, Турци су неколико пута похарали Цетиње и рушили Манастир МЦП!
А Аустријанци срушили завјетну капелу Његошеву на Ловћену!
Хрват аустроугарски генерал Стјепан Саркотић за заслуге, добио племићку титулу, С. Саркотић фон Ловћен.
Аустријанци су намјеравали да на Ловћену подигну споменик цару Францу Јозефу! На њихову несрећу су поражени!
Ako ima šanse da moderator portala obrati pažnju na ovaj komentar!!! U knjizi putopisi II. Stanislava Krakova( napisao inače jedan od najboljih romana srpskih:Život čoveka na Balkanu) ppstji odeljak gde on iz prve ruke opisuje posetu kraljevskog para Metohiji , Cg, Boki … predivni detalji, kad recimo Aleksandar ostavlja sablju da prenoći na Njegosevom grobu, kad ga u Boki čeka 14 aviona ( proizvedeni u Srbiji) i Kralj seda u jedan na zaprepašćenje svih, pominju se i separatisti… bilo bi lepo to pribliziti široj publici…
A,prije svega ovoga sto kazujete,“osvojio“ ga je rodjenjem u tom gradu.Crkli,pukli montenegrini,dukljani i ostali ustasoidi Kralj je rodjeni Cetinjanin!
Znamo mi ko je Aleksandar, i koliko je srpski narod ko0talo njegovo jugoslovenstvo. Od Jasenovca, Gradiške Kosova pa dalje……
Bubice moja, niko Ti pomoci ne moze.
Оно мало зграда што не прокишњавају им је зидао или краљ Александар или социјалистичка Србија након земљотреса 1979. године.