Мигранти у ЦГ: Не враћамо се у Ирак, а не остајемо ни овдје

Мигранти из Сирије и Ирака, који се тренутно налазе у два прихватилишта у Подгорици, прије неколико мјесеци заувијек су кренули леђа својим огњиштима. Кажу да је Ирак несигурна држава, експлозије на сваком ћошку. Из Црне Горе понијеће, кажу, само лијепо искуство, пише Побједа.

Браћа Мохамад и Мостаф Еданија су у Црну Гору дошли из Ирака.

„Када сте мјесецима престрашени и изнова се јежите због помисли да живите у земљи у којој букти рат, а при томе сте и изгубили члана фамилије, чини вам се да је једино исправно рјешење да се, коначно, предате жељи за новим животом у некој од држава Западне Европе. Одлука је пала и напустили смо своје домове, а онда смо гледали само испред себе, јер је то био начин да савладамо тугу и бијес, који су стезали као обруч око врата… Ја имам 25 година, а мој брат 17. Отац нам је умро. Само смо рекли: Не можемо више овдје. Ово није добро мјесто за живот. Напустио сам студије, студирао сам на Факултету за бизнис, на другој сам години био, а брат је ишао у школу”, прича Мохамад.

Њихова мајка и један брат су прије три године из Ирака пошли у Њемачку, а Мохамад и Мостафа кренули су код њих. Иако им се, како причају, километарски путеви до тамо чине вјечним, не сумњају да ће успјети.

“Њемачка је земља добра за живот и сигурна је. Видите ово ауто које је паркирано недалеко од нас? Е, да смо сада у Ираку оно би само експлодирало. Само чујете експлозије и пуцњаву. То је страшно. Бити у Ираку није нимало лијепо и немојте тамо никада да идете”, упозорава Мохамад.

Браћа признају да им упркос свему помало недостаје земља. Носталгични су јер су тамо одрастали.

На питање јесу ли уморни, рефлексно негодују главом. Њихово тијело, међутим, одаје другачији утисак.

“У Ирак се никада нећемо вратити”, категорични су.

На путу од Ирака до Црне Горе људи су, причају они, према њима углавном били љубазни.

“У Албанији су, рецимо, били пријатни, у Грчкој не баш. Тамо је било баш доста народа… Само смо чекали, чекали и чекали за било шта што нам је требало”, истиче Мохамад.

Из Центра у Спужу, с друге стране, како наводе, понијеће само лијепо искуство.

У Центру у Спужу је о Тарик Алземил, рођени Сиријац, који има 41 годину. Не допадасу што је сиријски предсједник Башар ел Асад на силу “заузео градове”. Када је, како истиче, “пао” и Дамаск, одлучио је да са пријатељима напусти земљу.

“У Сирији сам изгубио оца… Убили су га”, рекао је он.

Вратио би се, каже Тарик, у Сирију под једним условом: ако Асад напусти ту земљу.

Тарик са још два пријатеља намјерава, такође, да љепши живот пронађе у Њемачкој, а на путу од Сирије до Црне Горе кажу да нијесу били у опасности.

“Десило нам се, на примјер, да смо око пет дана пјешачили из Грчке у Албанију и онда су нас вратили на границу. Важно је да идеш у главни град неке земље и пронађеш камп јер ако не дођеш до кампа ухватиће вас и вратити на границу”, навео је Тарик.

Додао је да немају времена више за разговор, јер журе.

Нијесу само мигранти смјештени у Центру за азиланте у Спужу, већ се дио налази и на Конику, у једној приватној кући. Зову је (жута кућа).

“Лијеп је овај град, обилазио сам га. Људи су добри и љубазни. Овдје сам само у пролазу, а немам никога од фамилије овдје и нећу се задржавати”, прича Мосаб Фадиел, који је из Сирије дошао прије сесетак дана.

Његова жељена дестинација је Њемачка или Француска. Каже да у обје земље има рођаке код којих би могао да се смјести.

“Неиздрживо је у Сирији. Није нимало добро. Многе школе су затворене. Људи не шаљу дјецу у школе зато што је опасно да тамо иду. Нема посла”, каже он.

У јавности су се раније могле чути оцјене да се мигранти који живе у овој кући недолично понашају према мјештанима, али Фадиел, уз осмијех, каже да то није тачно.

“Не. Ми смо као и ви. Нијесмо опасни… Само тражимо сигурније и боље мјесто за живот”, каже он.

То је рекла и Тимаа Алтоукхи из Сирије, коју је напустила са оцем, сестром и братом. Кратко је само навела да иду негдје у земље Западне Европе.

„Тражимо срећу рекла је она,“ одмахујући руком.

Многи међу њима нијесу били расположени да износе било какве детаље о својим животима.

Извор: Побједа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: