Михаило Меденица: Шта је Ловћен без капеле
1 min read
Михаило Меденица
Шта је Ловћен без капеле
до камење нанијето,
громовима да издижу
на нечасно и несвјето.
Шта смо, роде, без капеле,
где са небом кумовати,
где ће нас то Црна Гора
и познати, и позвати….
Чиме ћемо пред гробове,
реч је оно колко вредим,
шта откосу и стожини
слеп и нем да исповедим.
Није живот докле гледаш
но док други тобом виде,
нит је стаза куд сви могу
но куд један за све иде…
То је стаза Србинова,
на распеће, у бескраје,
пут колевке, пут капеле,
путем који вечно траје…
Завет ми је туда поћи,
славном српству- живом врелу,
сав од кости праотаца,
да узидам у капелу…
Није инат, но је вера
Ловћену да спокој вратим,
камен куће прађедовске
да подарим, да позлатим…
Све гробове незнаните
што гробују у мом телу
крај владике да почину,
да дарујем у капелу.
Није инат, но је љубав
учинти Богу мило,
није Ловћен крш на кршу
но косовско је кандило.
Горе су ми и Дечани,
Грачаница, Архангели…
Горе су ме још рођењем
и крстили и распели.
Шта је Ловћен без капеле
до камење нанијето,
громовима да издижу
на нечасно и несвјето…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Прелепо. Надам се да ће професорка српске књижевности,иначе посланица са инспиративним капицама и шеширићима успети ове стихове да стручно протумачи на следећем заседању скупштине и отвори очи,прво себи па онда осталим комитским саборцима.