Mihailo Medenica: Šta je Lovćen bez kapele

Šta je Lovćen bez kapele
do kamenje nanijeto,
gromovima da izdižu
na nečasno i nesvjeto.

Šta smo, rode, bez kapele,
gde sa nebom kumovati,
gde će nas to Crna Gora
i poznati, i pozvati….

Čime ćemo pred grobove,
reč je ono kolko vredim,
šta otkosu i stožini
slep i nem da ispovedim.

Nije život dokle gledaš
no dok drugi tobom vide,
nit je staza kud svi mogu
no kud jedan za sve ide…

To je staza Srbinova,
na raspeće, u beskraje,
put kolevke, put kapele,
putem koji večno traje…

Zavet mi je tuda poći,
slavnom srpstvu- živom vrelu,
sav od kosti praotaca,
da uzidam u kapelu…

Nije inat, no je vera
Lovćenu da spokoj vratim,
kamen kuće prađedovske
da podarim, da pozlatim…

Sve grobove neznanite
što grobuju u mom telu
kraj vladike da počinu,
da darujem u kapelu.

Nije inat, no je ljubav
učinti Bogu milo,
nije Lovćen krš na kršu
no kosovsko je kandilo.

Gore su mi i Dečani,
Gračanica, Arhangeli…
Gore su me još rođenjem
i krstili i raspeli.

Šta je Lovćen bez kapele
do kamenje nanijeto,
gromovima da izdižu
na nečasno i nesvjeto…