Михај Еминеску: Ода – Врати мене мени!

Михај Еминеску

Не веровах да ћу научити мрети;
На веке млад, увијен у мантију моју
Очи своје дизах, снене, ка звезди
Самоће.

Изненада си стала преда ме на путу,
Ти, патњо, мени тако слатка болно…
До дна ја упих сву милину смрти
Безболне.

Горим жив у јаду мучен као Несус
Или као Херкул отрован одећом;
Свој огањ нећу угасити моћи свим
Водама мора.

Сном сопственим сморен, сад лелечем,
Молим, у сопственом нестајући жару…
Да ли ћу, блистав, моћи из свог огња као
Птица Феникс?

Склони ми се с пута, жудне жарке очи,
У недра се врати, мој нехају тужни;
Да на миру могу умрети, поново,
Врати мене мени!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: