Мијо Поповић чезне за временом када се прогонила Црква и свештенство – Идентитетски јади једног Ђукановићевог надничара

Најбољи пјесник међу боксерима и најбољи боксер међу пјесницима, легендарни Ђукановићев надничар, Милорад Поповић, поновио је за Портал Аналитику све оне своје црне слутње које се тичу судбине Црне Горе и Црногораца, а заправо ништа друго осим жал за изгубљеним привилегијама и пораженим криминалним режимом који је, на његово велико одушевљење, успио да суспендује људска и грађанска права за једну цијелу српску заједницу.

„Суверенистички блок је глув и мртав. У пострауматском стресу и парализи. Док са друге стране, унионисти убрзавају процес ломљељења свега што је суверенистичко у Црној Гори“, дао је на знање Поповић.

Наравно, у свом препознатљивом стилу, Поповић је истакао да је у пуном замаху, како је рекао, злочиначки пројекат уништавања свих елемената субјективности црногорске нације и мултинационалног друштва.

„То је најшира могућа коалиција коју предводи државно вођство Србије, Српска академија наука и умјетности и Српска православна црква а главни извођачи радова у Црној Гори су будући предсједник државе Јаков Милатовић, одлазећи премијер Дритан Абазовић, ректор Универзитета Владимир Божовић и концерн Вијести“, категоричан је Мијо.

Посебно интересантан је и његово сликовито поређење Црногораца са Курдима.

„У Европи не постоји нација која има такав степен маргинализације и асимилације као што имају Црногорци данас. Ако мало сагледамо цијелу културну сцену, имате нешто што данас нема ни у једној европској или балканској земљи. У свим мјестима гдје у власти није процрногорска странка, није дозвољена никаква промоција кулутурних вриједности, особа или дјела која афирмишу црногорску националну културу“, указује Поповић.

Очигледно фасциниран приликама на Блиском и Средњем Истоку, Поповић је отишао и корак даље, и поручио да је Црна Гора у процесу иранизације који спроводи, а ко би други, него Српска православна црква – организација која је главни кривац за све негативности овој дубоко атеизираној монтенегринској појави.

„У Црној Гори је СПЦ изнад закона. Црна Гора данас није формално теолошка као Иран али је апсолутно клерикална и у власти је једна вјерске организације. Имате касту свештеника који су повлашћени као што су у доба комунизма били чланови партије или централног комитета. Данас су попови и калуђери у Црној Гори недодирљива каста која се не бави само манастирима, већ и културом, политиком, бизнисом, медијима… Не могу замислити ни у једној демократској држави да се нешто такво догађа“, закључује Поповић.

Очигледно да је Поповић резигниран због, коначно, успостављеног цивилизованог положаја Српске православне црквене и свештенства у Црној Гори, и да му недостаје онај период милитантног атеизма из ратних и повратних прилика, као и његова повампирена форма коју смо могли да видимо у времену ДПС атака на имовину и светиње СПЦ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: