Микић: Здравствени систем је као проточни бојлер, хитно потребне реформе

Лоше спроведене реформе у области здравства у Црној Гори довеле су до тога да се данас здравствене услуге доминантно пружају на секунадарном и посебно терцијарном нивоу (Клинички центар) што не само да знатно поскупљује цијену здравствене услуге већ и систем ствара недоступним, неефикасним и подложним корупцији, саопштио је данас извршни директор Грађанског покрета УРА Зоран Микић.

Он тврди да је здравствени систем у земљи лоше организован и да примарни систем здравства не обавља своју улогу.

Осврнуо се и на како каже „парадоксалан“ податак да је, према анализи Фонда за здравствено осигурање о обиму рада и коришћења капацитета Клиничког центра и општих болница, преко 30 одсто (697 кревета) постељеног фонда није било искоришћено у 2017. години.

„Здравствени систем у Црној Гори функционише по принципу проточног бојлера јер је примарни систем здравствне заштите сведен на улогу „штанцовања“ упута за секундарни и терцијални ниво. Парадоксално звучи податак да је празно 697 кревета, а да поједине опште болнице и клинике у склопу Клиничког центра не примају пацијенте… Уз то велики је период чекања за поједине медицинске интервенције а и огромне су листе чекања на појединим клиникама КЦ“, истиче Микић.

Тврди да здравствени систем не може бити добар ако се 50% свих болничких прегледа и више од 60% операција у држави обави у Клиничком центру Црне Горе док је поражавајуће да се у Клиничком центру просјечно дневно обави више од 58 операција, а у појединим општим болницама мање од три.

„Грађански покрет УРА је у јануару 2018. године представио програм реформе система здравства под називом „Здравство за све“. Ефикасан и квалитетан здравствени систем се обезбјеђује адекватном организацијом и подјелом свих ниво система: примарног, секундарног, терциралног, допуњавнајем капацитета између нивоа, као и усвајањем и поштовањем јединствене медицинске доктрине. Неопходно је створити услове да се у првој фази око 70% укупне здравствене заштите спроводи у примарној здравственој заштити“, наводи Микић.

Додаје да би држава требала да више средстава издваја за здравство али и да крене у пројекат реконструкција постојећег Клиничког центра и изградање II блока Клиничког центра са већим смјештајним капацитетима и новим операционим салама за најсложеније здравствене програме.

„Осим тога потребно је што хитније кренути у процес кадровске и технолошке обнове болница секундарног нивога, односно направити стратегију кадровског попуњавања болница секундарног нивоа како би могле пружити квалитетну здравствену заштиту. У циљу растерећења Клиничког центра Црне Горе и промјене поразних бројки које је показала анализа Фонда за здравствено осигурање о обиму рада и коришћењу болничких капацитета неопходно је успоставити и стандардизовати јединице за гастроентерологију и патологију у регионалним болницама“, закључује Микић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: