До недавно, микробиом се повезивао искључиво са цревима, где је препознат као кључни фактор за здравље, имунитет и метаболизам.

Микробиом мозга је релативно нова и интригантна област истраживања, с обзиром на то да се донедавно сматрало да мозак нема микроорганизме због присуства крвно-мождане баријере, која би требало да спречи њихов улазак у цереброспиналну течност. Новија истраживања, међутим, сугеришу да одређени микроорганизми могу да буду присутни у мозгу.

Иако су истраживања тек у раној фази, већ сада је јасно да овај микробиом има потенцијал да постане кључни фактор у превенцији и лечењу бројних стања, од депресије до Алцхајмерове болести.

Ово откриће отвара врата новим схватањима о томе како микроорганизми доприносе дуговечности и неуролошком здрављу, а резултат је многих истраживања која су вршена на најеминентнијим научним установама у САД.

Амерички Национални институт за здравље је радио истраживања о оси црево-мозак, где су откривени индиректни утицаји цревног микробиома на неуролошке функције и понашање. Ове студије поставиле су основу за претпоставку о микробиому мозга.

Универзитет Алабама у Бирмингему је у једној од студија, објављеној још 2019. године у часопису Scientific Reports, објавио да су идентификоване бактерије у људском мозгу, али без знакова инфекције.

Научници Калифорнијског института за технологију су проучавали како микробиоми у цревима утичу на неуроинфламацију и развој неуролошких поремећаја, као што је Паркинсонова болест. Иако се истраживање фокусирало на цревни микробиом, постављени су темељи за проучавање микробиома мозга.

Истраживачи Медицинског факултета Харвард проучавају улогу микроорганизама у цереброспиналној течности и њихов утицај на имунолошке процесе у мозгу, до су у Општој болници у Масачусетсу вршена истраживања повезана са неуроинфламацијом и микробиомом мозга у контексту проучавања Алцхајмерове болести.

Шта је микробиом мозга

Научници верују да микробиом мозга може да буде један од кључних фактора који објашњава зашто неки људи живе дуже и остају ментално оштри.

Микробиом мозга подразумева присуство микроорганизама који нису резултат инфекције, већ део нормалне физиологије мозга. Истраживања су показала да одређене бактерије, гљивице и вируси могу да коегзистирају у мозгу, посебно у цереброспиналној течности и у близини крвно-мождане баријере.

Њихово присуство није пука случајност – ови микроорганизми играју важну улогу у регулацији неуроинфламације, синтези неуротрансмитера попут серотонина и допамина, као и заштити од неуродегенеративних болести.

Постоји неколико кључних механизама путем којих микробиом мозга утиче на очување здраве и дуговечне мождане функције:

Смањење неуроинфламације: Упални процеси у мозгу повезани су са старењем и неуродегенеративним болестима попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести. Здрави микроорганизми у мозгу могу да смањити запаљење кроз регулацију имуног одговора.

Оптимално функционисање комуникације на оси мозак-црева: Микроорганизми у мозгу и цревима су у сталној интеракцији путем „лутајућег“ нерва. Балансирана комуникација између ова два микробиома може да допринесе смањењу стреса, депресије и анксиозности, што су неки од фактора који утичу на краћи животни век.

Одржавање и формирање синапси: Синаптичка пластичност, способност мозга да формира нове везе и прилагођава се променама, кључна је за учење и памћење. Микроорганизми у мозгу подстичу ослобађање неуротрофних фактора који олакшавају овај процес.

Један од аспеката микробиома мозга је и његов утицај на неуролошке функције. Истраживања су показала да микробиом може да регулише расположење, створи осећај среће и емоционалну стабилност променом нивоа серотонина и допамина.  Присуство одређених бактерија у мозгу повезано је и са бржим процесуирањем информација и бољим памћењем.

Уз то, мождани микробио смањује ризик од неуродегенеративних болести, тако што смањује акумулацију бета-амилоидних плакова који подстичу развој Алцхајмерове болести.

Врсте микроорганизама пронађених у мозгу

Неки од микроорганизама који су потенцијално идентификовани у мозгу укључују:

Бактерије

Протеобактерија: Честа у многим деловима тела, а пронађена је и у мозгу.

Фирмикутес и Бактероидетес (Бацтероидес, Флавобактерија и Сфингобактерија): Ово су доминантне групе у цревном микробиому и могу да буду присутне у мозгу путем миграције.

Актинобактерија: Укључена је у имунолошке функције, а може се наћи и у мозгу.

Гљивице

Гљивице су ређе, али је Кандида идентификована у неким случајевима, посебно код особа са ослабљеним имунитетом или неуродегенеративним болестима.

Вируси

Херпес симплекс вирус: Повезује се са неуродегенеративним болестима попут Алцхајмерове болести.

Епштајн-Баров вирус: Може да буде присутан у мозгу код одређених болести.

Археје

Иако ретке, неке археје из породице Метанобактериалес откривене су у мозгу, што указује на могућност њихове метаболичке улоге.

Паразити

Протозоа Токсопласма гондии: Паразит који може да продре у мозак и потенцијално утиче на понашање и ментално здравље.

Како микроби доспевају у мозак?

Микроорганизми могу доспети у мозак на различите начине:

Крвно-мождана баријера: Оштећења ове баријере (услед упала или повреда) могу омогућити пролазак микроба.

Нервус вагус: Осовина црево-мозак омогућава комуникацију између цревног и можданог микробиома.

Директни улаз кроз нос: Неке бактерије и вируси могу доспети у мозак кроз мирисни нерв.

Одржавање здравља микробиома мозга, кажу стручњаци, захтева холистички приступ: исхрану богата пребиотицима и пробиотицима (јогурт, кисели купус и влакна), редовну физичку активност (вежбање побољшава проток крви у мозгу и доприноси одржавању здраве микробиотске заједнице), смањење стреса (кроз технике релаксације и медитације), као и избегавање непотребне употребе антибиотика.

Политика 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: