ИН4С

ИН4С портал

Милачић: Показивач страна свијета – Црна Гора пред проблемом атлантизма и неоосманизма

1 min read
Aтлантизам и неоосманизам - то двоје, са центрима у Вашингтону и Анкари се, директно и индиректно, хране, надопуњују, са само једним циљем: отргнути Црну Гору од њених традиционалних веза и створити земљу без упоришта, без идентитета, без коријена, без компаса, без „показивача страна свијета“, без крста, без душе, без слободе.

Поводом скидања крста са Сат куле у Подгорици, за коју су градске власти рекле да се ради о показивачу страна свијета, реаговао је данас Марко Милачић, лидер политичке организације Отпор безнађу и оснивач Покрета за неутралност Црне Горе. Он је напоменуо да је крст са Сат куле нестао не само физички него и симболички те подсјетио да је и са Ловћена уклоњена маузолејом црква, односно крст. Милачић је нагласио да је Црна Гора али и регион суочена са два државна и друштвена проблема а то су атлантизам и неоосманизам.

Реаговање Милачића преносимо у цјелости:

Нијесам планирао да пишем о овоме, али узело је маха и отворило једну сасвим другу димензију, далеко дубљу, опасну по ову земљу. Са сат куле у главном црногорском граду, током њеног обнављања које спроводи турска агенција ТИКА, уклоњен је крст са врха, који ће, након појединих реакција, кажу, бити враћен. То су казали и након што је исто овако, током преуређења клиничког центра, исто у изведби турске ТИКЕ, нестао бакрорез Косовке дјевојке, па је исто речено да ће бити враћен, што се, до данас, није догодило.

Градске власти су, брже боље, казале, а послушни и атлантистички медији преузели, у духу невиђене инфериорности, да је ријеч о „показивачу страна свијета“. У тој контструкцији, у тој ситној језичкој – и не само језичкој – превари, крије се сав понор у који смо упали, у те три ријечи стају све три деценије нашег мрака, али и много дуже, у том „показивачу страна свијета“ лежи највјеродостојнији показивач куда иде ова земља, којом страном свијета, али, и, много шире, Балкан. И даље.

Иако се зна историјска чињеница да је крст на Сат кули – коју је изградио хаџи-Мехмед паша Османагић – пободен концем 19. вијека, као симбол ослобођења од Турака, иако се дјелимично зна и да га је поставио „извјесни поп Радовић“, иако је све то општепознато и на дохват руке, крст напрасно постаје „показивач страна свијета“, крст нестаје. Не, дакле, само физички, већ и – симболички. И то је кључно у позадини ове цијеле медијске, а заправо знатно шире, опасне игре.

Прије четири године (гле случаја: на дан НАТО савеза), када је Исламска заједница отворено захтијевала да се крст уклони са Сат куле – тврдећи да се „нигдје у свијету не могу видјети сахат куле са било којим вјерским обиљежјем – стога је подгоричка, на којој постоји гвоздени крст изузетак” (главни имам за Подгорицу и Никшић Џемо Реџематовић) – дакле тада, није било ријечи о „показивачу страна свијета“, тада, док је уклањање још било у плану, то је био – крст. Када је, сада, склоњен, постао је „показивач страна свијета“. Тако је најлакше да се прогута Зло: није ни било крста, па, када га већ није ни било, зашто би икоме сметало уклањење. Тога. Мудро је Зло, зна: Симболи су веома важни и треба их уклонити, кад-тад. Ако се крст и врати, а морао би, сада знамо шта је био циљ, шта је план за будућност. Сјетите се само: и са Ловћена је – маузолејом; по диктату споља – уклоњена црква, крст.

Замислите да свијет крене у тотални ревизионизам! У потпуно пребирање по наслагама историје. Не би било краја прекрајањима граница и држава, имена и грађевина, враћања и грабежи, појели би се међусобно, не би остао ни камен на камену. Замислите да сада, рецимо, неко на минарете прелијепе Аја Софије, некадашњег бисера Византије и православља, пободе крстове, у жељи да је врати у пређашње стање, у стање након отоманског освајања 1453. године. Замислите само докле би то водило, гдје би нас то довело, да зађемо тако дубоко у историју, стотине и стотине година уназад, хиљаде година унатраг. Историја се ствара сада и одмах, а не након стотина година, пребирајући по њој пинцетом.

Да завршим оним најважнијим: Црна Гора је – али и регион – дугорочно, суочена са два велика државна и друштвена проблема, који пријете да је униште, скупа са њеном „вјечношћу“; два изазова који су далеко опаснији од ових јадника и мафијаша, анти-црногорских марионета на црногорској власти, који им, срамотно и тужно, служе. То су атлантизам и неоосманизам. То двоје – са центрима у Вашингтону и Анкари (са својим тикама и ен-ди-ај-евима) – се, директно и индиректно, хране, надопуњују, са само једним циљем: отргнути Црну Гору од њених традиционалних веза – доминантно Београда и Москве (док се остали овдје све јаче вежу са „својима“ у истамбулима, тиранама, римовима) – раскинути их, расточити, уништити, и створити земљу без упоришта, без идентитета, без коријена, без компаса, без „показивача страна свијета“, без крста, без душе, без слободе.

И ово, за сам крај – нијесу ли ови тужни људи, случајно и подсвјесно, заправо дали најбољу дефиницију крста, икада: „показивач страна свијета“.

Компас.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

14 thoughts on “Милачић: Показивач страна свијета – Црна Гора пред проблемом атлантизма и неоосманизма

  1. Bitno je da Moskva spava .Vidim da je optuzio Vasington ,Rim I Carigrad, Ali ne vidjeh nikakve samokriticnosti.Tipicni huskac.Kad budes svoje osudjivao bices coek.Bise li to M.Miljanov na koga se pozivaju svako Malo?.Puna usta splacina.

  2. Обично се каже : „Свака ти је ка Његошева“… Не знам за сваку, јер не пратим редовно, али ова зисто јесте! Свака част! In medias res!

  3. „Ptrahinja“ i „lazmišljam“ u pravom maniru dukljanskih šovinista po principu „reductio ad Hitlerum“ svoj nacizam pokušavaju „importovati“ časnom, pravdoljubivom i istinoljubivom Marku Milačiću!

    1. pošto si se batalio časnog krsta a ufatio nato kompasa , bocu uruke, pa paranje uzice i pravac tradicionalna koalicija

    1. Ја ипак мислим да је Марко написао један леп текст и да његове речи не вређају никога.Ја више мржње видим у ваше две реченице, чак шта више препознајем усташоидну Србофобију која је овде доста присутна. Пази да ти не прегрејеш од моје Екавице

  4. U Bar se vrlo smišljeno i planski naseljavaju muslimani iz Rožaja, Bijelog Polja, Petnjice, Plava, Gusinja, ali i iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina, nešto manje iz BiH, „Kosova“, Albanije! Sve je to dobro „podmazano“ turskim, saudijskim, katarskim, ali i albanskim i bošnjačkim novcem! Cilj je više nego jasan – po svaku cijenu postići da muslimana u Baru bude više od 50%! Ko to ne vidi, ili je totalni idiot ili je mnogo pokvaren! Da ne zaboravim, i Barska nadbiskupija je već poodavno pod „okupacijom“ velikoalbanskog lobija sa „Kosova“ koji uveliko falsifikuje njenu prošlost i proganja preostale nealbanske katoličke vjernike! Najnoviji dokaz je skora proslava posvećenja nove konkatedrale koja se pretvorila u šovinističku velikoalbansku predstavu, a domaći vjernici su tom prilikom masovno napustili misu koja je 90% bila na albanskom jeziku!

  5. Marko, svaka ti čast, pravi si vitez istine u ovom „moru“ laži! Za razliku od Podgorice i Nikšića, sahat-kula u Starom Baru, gdje živim, nikada nije bila „naružena“ krstovima zato što je ovaj grad u čvrstom zmijskom „zagrljaju“ vehabija, islamista i neoosmanista!

  6. Браво Марко!!Очекујем у складу са новом стратегијом да се руши маузолеј на Ловћену и врати завјетна црквица.За почетак.Удворичко клањање миловог режима Бошњанима је у складу са враћањем услуга приликом референдума.Док се на грб новоосноване Петњичке општине ставља џамија дотле се хришћански симболи скидају.Сјетите се само да је црква Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу до 1922 била претворена у џамију.Већ поменути бисер православља Аја Софија такође поџамијана а сада неосманисти у Турској траже да од музеја поново ,,проради,, као џамија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *