Милачић упутио писмо Ђукановићу и Марковићу: Господо експонента зла, слобода станује у човјеку, ма гдје он био

Челник Отпора безнађу, Марко Милачић, упутио је писмо Милу Ђукановићу и Душку Марковићу из затвора у Спужу, чију садржину преносимо у цјелини.

Господине Ђукановићу, у соби број двадесет, има лијепо мјесто за вас, управо га гледам: у ћошку ћелије, мало прашњаво, али је душек добар. Конструкција је жељезна, као и решетке на прозору, па ће бити чврсто, не брините.

Изнад њега још два су кревета, у затвору има и кревета на два спрата, па би било згодно да се на самом врху смјестите ви, господине Марковићу. Ви би требало, вјерујем, да преузмете ризик висине, а кревет између вас и вашег сценографа, предлажем, нека буде печат затворске комоције, заслужене минулим радом.

Тек сада видим чисто: ово је мјесто за вас, господо. Док нијесам дошао, знао сам теоријски, сада то увиђам практично, из овог свог кратког затворског искуства. Заправо, још прецизније: ово је једино право мјесто за вас! Чекаће вас. Ви сте, формални и неформални премијеру, типични представници духа неслободе и затвора, зато је ово ваша будућа кућа, а не моја: ја сам и овдје слободан колико и напољу. Ако не и више.

Можемо да се кладимо, у сва ваша ништавна блага, да мирније, и то неупоредиво, спавам овдје, него ви у вашим вилама. Кревет није најудобнији, али чува истину: мој сан о слободној Црној Гори, сан слободних грађана ове земље, носи мир који ви никада нећете осјетити. Ни напољу, ни када дођете овамо.

Неслободан човјек не ствара слободу, господо експонента зла, а слобода станује у човјеку, ма гдје он био, па и у затвору. Исто тако, није човјек у затвору колико затвор у човјеку, и ви сте ходајући доказ тога: ма гдје били имаћете решетке око себе. Када бих морао да бирам прије бих изабрао овај мој затвор, моју „неслободу“, него ту вашу „слободу“. Као што сам, уосталом, и изабрао.

Ја се међу криминалцима овдје осјећам слободно и безбједно, а ви се и међу слободним људима осјећате неслободно и несигурно. Ни у тоалет не идете без личне гарде. Шта мислите: зашто је то тако? Зато што немате петље за слободу и зато што знате колико вас слобода не воли. Заразили сте се влашћу, појела вас је похлепа, гута вас кукавичлук, а ви се заваравате да сте слободни.

Треба доћи у затвор, међу ових хиљаду и више затвореника, па потпуно схватити какву сте земљу створили. Умјесто да затвор буде казна за криминалне кланове, они се овдје утврђују и развијају, мотивишу и шире, цвјетају. Ви то не спречавате, иако можете, напротив: иако су криминалци на длану и на оку, двадесет четири сата, иако је мрежа криминалних кланова потпуно доступна, иако морају бити послушни као дјеца, криминална хоботница се не уништава већ расте и буја, под вашим патронатом.

Земља у којој је (ваш) криминал на власти, криминал је на цијени. Ви, као мало ко и мало гдје, цијените лојалног криминалца, а сајам за одабир таквих је затвор: систем их овдје, оком начелника и командира, прати и оцјењује, па, ако се покажу, извлачи и користи. Ви сте политички погон тог механизма. Створили сте криминалну авлију.

Којег год сам криминалца овдје срео и са њим поразговарао, морам вам признати, Ђукановићу и Марковићу, поштенији и васпитанији је од вас. Многи овдје издржавају казне затвора и због неплаћених рачуна за струју, сиротиња, док ви који сте похарали и још арчите фирму која производи струју, ви сте ван затвора. То је ваше правосуђе и правосуђе за ваше: криминалац може бити свако, осим вас и ваших.

Затвор је за ситне криминалце, власт за оне организованије и веће: ако покрадеш продавницу- идеш у затвор, ако покрадеш државу – тражиш нови мандат; ако покрадеш банку – ево те у затвору, ако банка кредитира наркобосеве – брат си премијера; ако убијеш човјека – чека те затвор, ако у смрт депортујеш њих стотину – рачунаш на додатне године власти. Спирала црногорског зла.

Да вас обрадујем, садашњи и бивши премијеру, многима сте овдје узори. Криминал препозна криминал, а криминални морал – који је промовисала ваша бивша државна тужитељка – цијени ваше напоре: криминалци се у овој земљи осјећају слободно, а криминал безбједно. Створили сте систем по својој мјери и сопственим вриједностима, ефекат огледала: криминогено друштво.

Господо будући робијаши, чујем да сте за који дан заказали финале дугогодишње лавине насиља и преваре: сједницу скупштине на којој ће ваша парламентарна послуга подигнути руке за чланство у НАТО-у. Мимо грађана (иако њих 84% то жели!), мимо опозиције (у полупарламенту) и мимо анти-НАТО критичара, од којих су, у овом тренутку, макар двојица у затвору, а један од њих ово пише. Пуне руке преиспитивања ваших одлука чека слободну Црну Гору, чим ви дођете у овај затвор.

Господине Ђукановићу, шетам прије неки дан затворским кругом, лијеп дан, и причам са младићем, дилером дроге, вишеструким повратником. Преносим вам сада да сте његов идеал, све што би он желио бити, тако он замишља себе ако успије у послу.

Мени се, и то да кажем, поједини овдје смију јер пишем и читам, на овом кревету, по цијели дан. Срећан сам због тога.

И слободан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: