Милан Мишић: За Обаму је 2013. лепо почела, али се лоше завршава

За америчког председника 2013. је лепо почела, али се лоше завршава.

У билансима који се овде већ неко време праве за годину на измаку, пажња је, као и досад, у великој мери окренута Белој кући и председнику, при чему је консензус да је 2013. за Барака Обаму била најгора досад. Била је то година која је за њега лепо почела, али се лоше завршава.

Освежен великом изборном победом у новембру 2012, Обама је у јануару други мандат започео са оптимизмом који је настојао да пренесе и на нацију. У говору после полагања друге председничке заклетве најавио је велике захвате – од коначног пооштравања контроле оружје после масакра ђака првака у једној основној школи месец дана пре тога, преко реформе имиграционих закона, до почетка примене новог система здравственог осигурања у које је током првог мандата уложио највише политичког капитала.

Али много брже него што је очекивао, стигло га је „проклетство другог мандата” – правило да председник који више неће излазити пред бираче постаје само фигура која отаљава послове, док се пажња нације окреће процесу у којем се одабира следећи.

У контроли промета оружја опет је тријумфовао моћни лоби оличен у „Националној асоцијацији пушкара” (НРА) док је републиканска опозиција наставила да саботира Обамина именовања и све његове законодавне иницијативе, пошто контролише доњи, Представнички дом Конгреса.

Настављено је и натезање око буџета и националне задужености, које је у октобру донело 16-дневну фискалну блокаду владе, парализу јавних служби и принудне одморе за неколико стотина хиљада оних који су на платном списку централне владе.

У јуну је експлодирала афера „Сноуден”, после бекства техничара Националне безбедносне агенције, који је обелоданио технологију свестраног шпијунирања свих комуникација Американаца и света. Иако су то били програми започети у мандату његовог претходника, то је урушило Обамин кредибилитет нарочито код савезника (Немачке и Бразила), јер је изнето да су прислушкивани и телефони њихових лидера.

Праву катастрофу донео је међутим новембар, када се испоставило да је екипа коју је Обама одредио да направи програм регистровања корисника новог здравственог осигурања свој посао обавила изузетно лоше, због чега је Обама често морао да се извињава, а у неколико случајева и да директно лаже. Укратко, оно што је требало да му донесе највећу славу, постао је његов највећи фијаско.

На спољнополитичком плану, много више него председник, годину је обележио нови државни секретар Џон Кери. Док је његова претходница Хилари Клинтон играла „на сигурно”, он се ухватио у коштац са главним кризама (израелско-палестинска, Сирија, Иран), при чему је нека решења проналазио и пуком срећом.

За то је најупечатљивији пример Сирија. Пошто је Обама прво повукао „црвену линију” и само што није наредио бомбардовање због употребе хемијског оружја од стране режима, Кери је некако успутно сугерисао да интервенција може да се избегне ако Асад то оружје стави под међународну контролу. За то се одмах ухватила Русија и тензије су експресно спуштене.

У 2013. Обама је дефинитивно одустао и од „ресетованих” односа са Москвом – за то је било много обостраних повода – што је на крају довело до његовог одустајања да својим присуством у фебруару увелича Зимске олимпијске игре у Сочију, у које је руски председник Владимир Путин уложио свој лични престиж и престиж Русије.

Економија је једина светла тачка америчког председника у 2013. Најновији извештаји показују да је економија у трећем кварталу расла по годишњој стопи од 4,1 одсто – највише међу развијеним западним економијама – док је незапосленост пала на седам одсто, најниже откако је у „Великој рецесији” била скочила и на преко 10 одсто. Међународни монетарни фонд, чије се процене свугде уважавају, позитивно оцењује и америчке изгледе за 2014.

Упркос томе што је стање привреде најважнији параметар стања нације, Обамин рејтинг је на крају ове године на најнижим гранама откако је постао председник. Упросечени постотак оних који одобравају његов рад из истраживања 14 овдашњих медијских и маркетиншких агенција, данас је 42,8 одсто, за десет поена нижи него пре годину дана.

Упркос свему овоме, Обама је (бар званично) оптимиста. У завршном овогодишњем обраћању јавности најавио је да 2014. „може да буде година америчког преокрета”.

Може, али не мора да значи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: