Милан Ракић: Божур

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
С тополе, ‘раста, багрема и дуда,
У млазевима златокосим пада
Несуштаствена месечина. Сада,

Над ливадама где трава мирише,
У расцветаним гранама, сврх њива
Које се црне после бујне кише,
Велика душа месечева снива.

Све мирно, тајац. Ћути поље равно
Где некад паде за четама чета…
– Из многе крви изникнуо давно,
Црвен и плав, Косовом божур цвета…

Милан Ракић

Прочитајте ЈОШ:

Патријарх Порфирије са кошаркашима и кошаркашицама Звезде: Побиједимо гордост и сујету

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: