Милан Ружић: Лепомир Ивковић у улози коју је требало да одбије

Чудо једно колико поједини људи, називаћу их тако, јер немам никакав други израз, а не сврставам такве међу људе, могу ниско да падну. Обично важи она пословица да „ко високо лети, ниско пада“, али она не важи за онога о коме бих писао. Тај никада није високо летео, а колико год је ниско падао, никада није пао ниже него пре неки дан када је поредио две личности које се не пореде.

Сви знамо о коме и чему је реч. Човек чији увлакачки таленат прети да угрози и онај Небојше Крстића Крлета, а то је прави подвиг. У питању је Лепомир Ивковић којег још само он сам сматра глумцем.

Иако српски народ често воли да претера у поређењима, Ивковић је претерао више од свих. Џаба му толико увлачење, јер и за улогу преко везе, опет мора имати неког талента. Неће ни они дати улогу баш некоме ко није, барем осредњи глумац.

Ако дотични себе сматра глумцем, и то како рече „позоришним глумцем“, мора разумети разлику између сцене и реалног живота. Ово говорим, јер испада веома ружно износити улогу, чак и онако шмирантски, ван позоришта.

Уколико неко жели у политику, нека иде у политику, а уколико жели да се бави глумом, онда нека иде у позориште. Довољно је једноставно.

Колико год се трудио у кампањама, најзапаженија улога Лепомира Ивковића заувек ће остати она пилота предизборног авиона током кампање.

Оно што морам признати јесте да Ивковић има фантастичну боју гласа, али она није довољна за посао којим је умислио да се бави. Боље би било да је остао човек не уплићући се у политику, него што је тим потезом оспорио себе као човека, али је пљунуо и на глумачку професију. Сад чујем како се спрема монодрама о Слободану Милошевићу и да ће га играти, каква случајност, управо Ивковић. Мислим да је Милошевићу било превише све оно у Хагу, а сад ће још морати да отрпи и Лепомира у тој улози.

Нека Ивковић не замери што говорим оно што мислим, него нека лепо покуша добро да одигра лик који му повере, овако или онако, па ћу ја пред свима признати да сам се огрешио о њега као глумца, али нека не очекује да ћу га поредити са Берчеком, Плешом или Алигрудићем, јер ја ипак нисам у странкама, прилично сам реалан у поређењима и имам барем мало поштовања према онима са којима некога поредим.
Настави ли овако као до сада, остаће само кловн и то ће увек за нијансу више штетити његовој каријери, него што ће јој помоћи и ово говорим најдобронамерније могуће, јер мора да је тешко чекати изборе како би се добила улога у позоришту, на свечаним академијама и митинзима. Можда га нико није ни позвао због тога што је он, како кажу, глумац, већ због тога што је једини пристао да изговара оно што никоме не би пало на памет и због чега би се свако други постидео.

Како он може да изрази своје мишљење поредећи поједине личности, тако и ја могу да изразим мишљење о њему као глумцу, ако га смем глумцем и назвати.

Не могу ја веровати Ивковићу када тумачи неки лик, јер не верујем политичарима ма којој опцији припадали. Можда у томе лежи кључ мог поимања његовог глумачког израза.
Мислим да се Ивковић, овим гестом, није показао као драмски уметник, па ни као комичар, већ само као комични уметник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: