Милатовић: Црна Гора може да уђе у ЕУ за пет година

Милатовић је у интервјуу за њемачки лист Frankfurter Allgemeine Zeitung рекао да је оптимизам да Црна Гора може да уђе у ЕУ, данас оправданији него прије шест мјесеци.

Он је казао да је у Берлину и бројним другим европским пријестоницама представио план како Црна Гора може да оствари чланство до 2028. године и да је наишао на веома добронамјерне реакције.

„Црна Гора је поуздана чланица НАТО-а и најнапреднији кандидат за приступање ЕУ.Такође, због геополитичке ситуације, увјерен сам да можемо да уђемо у ЕУ за пет година. Нова политичка култура Црне Горе се исплатила“, истакао је Милатовић.

На питање зашто би ЕУ прихватила још једног члана са правом вета и на тај начин још више закомпликовала доношење одлука, Милатовић је одговорио да је Црна Гора увијек усклађивала своју спољну политику са Унијом, понекад и на сопствену штету.

„Спољну политику ЕУ подржавамо из убјеђења. Дакле, нема валидних замјерки за наше чланство у ЕУ“, сматра Милатовић.

Према његовим ријечима, преговори о приступању нијесу линеаран процес.

Милатовић је рекао да се нада да ће нова влада и већина у парламенту врло брзо, до краја године, попунити упражњена мјеста у правосудном систему, гдје је за именовања потребна двотрећинска већина.

Он је подсјетио да је то годинама био предуслов да би Црна Гора могла да затвори даља поглавља.

„Када именовања у правосуђу, која су тренутно на чекању, буду спроведена, неколико поглавља о којима је већ преговарано могло би се одмах затворити“, оцијенио је Милатовић.

Он сматра да би то дало нови подстицај читавом процесу приступања.

„Сва поглавља могла би бити затворена до краја 2026. године, како би наш приступни уговор могао бити ратификован у парламентима држава чланица 2027. године, а наше приступање могло би услиједити 2028. године“, истакао је Милатовић.

Упитан плашили се да ће на том путу било нека држава чланица ставити вето против Црне Горе из било ког разлога, Милатовић је рекао да вјерује да се учинак и даље рачуна у овом процесу.

„Поред тога, посљедњих година смо посебно видјели и геополитика је важан фактор. Приступање Црне Горе би по значају далеко превазишло корист само за нашу земљу и показало другим државама региона да су реформе вриједне труда. Сматрам да је то сада веома добро схваћено и у Бриселу“, оцијенио је Милатовић.

Говорећи о Попису становништва, Милатовић је казао да у Црној Гори постоје неки назови „политички диносауруси“ који свакодневно политички искоришћавају питања идентитета, јер немају одговор на важна питања као што су климатске промјене, владавина права или инфраструктура.

„Попис је статистичко питање. Европски статистички орган Еуростат сарађује са црногорским статистичким заводом и сигуран је да ће добро обавити свој посао. Попис треба препустити статистичарима, а не политизовати га“, сматра Милатовић.

На констатацију да је етнички идентитет посебно споран у Црној Гори и да су Сједињене Државе и Велика Британија предложили да се то питање искључи из пописа, јер беспотребно поларизује, Милатовић је казао да је то легитиман предлог, али да важећи закон предвиђа да таква питања треба укључити у попис.

„Кључно је да створимо систем у коме сви, без обзира на идентитет, имају исте могућности. У демократији а Црна Гора је сада једна од њих људима треба омогућити да одговоре на сва питања на која желе да одговоре“, оцијенио је Милатовић.

На питање шта је са онима који то не желе, Милатовић је одговорио да је „одговорити шта и како желите једна ствар, а друга ствар је ако уопште не желите да учествујете“.

„За људе који уопште не желе да учествују, закон предвиђа казне. Учешће је кључно“, поручио је Милатовић.

На констатацију да Србија покушава да утиче на попис и да постоји предлог да се Црногорцима у будућности омогући бесплатно студирање у Србији само ако су се на попису у Црној Гори изјаснили као Срби, Милатовић је рекао да то и није новина и да неки већ користе евиденцију пописа из 2011. године да би били ослобођени плаћања школарине у Србији.

„Осим тога, нико не мора да студира у Србији. Црногорци могу да студирају било гдје у свијету, баш као што сам и ја“, казао је Милатовић.

Он је поновио да је да је јавно рекао да се изјашњава као Црногорац , као што је то учинио на попису из 2011. године.

На питање да ли је ствар тумачења што једни кажу да су Црногорци независна нација, други да су огранак Срба, Милатовић је казао да се то не односи само на Црну Гору.

„Најважније, како год да се дефинишете етнички, сви морају имати исте услове да направе нешто од свог живота. Тренутно је фокус на погрешном питању. Кључно питање је да ли градимо друштво чије институције једнако третирају све људе. И ја мислим да ми то радимо“, поручио је Милатовић.

Упитан шта је са његовим планом да ауто-пут буде завршен кредитима Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, Милатовић је рекао да је нова влада је на власти мјесец.

„Напорно ради на овом питању. Даља изградња ауто-пута вјероватно може да почне 2024. године. Просторни план треба да се усвоји. Тренутно са неким од поменутих институција сарађујемо по питању финансирања. Тендер ће, надамо се, услиједити негдје наредног прољећа“, казао је Милатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: