Милатовић: ЕУ да буде укључена у питање двојног држављанства

Европска унија требало би да буде укључена у питање рјешавања двојног држављанства, а које је покренула Влада, оцијенио је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић.

Милатовић је у интервјуу Побједи казао да се мора водити рачуна и о потреби људи који деценијама живе у Црној Гори, али и да се спријечи политички инжењеринг.

Он је рекао да је става да пребивалиште мора бити кључни услов за остваривање бирачког права у Црној Гори, наводећи да је о овом, као и код других важних питања, неопходно тежити друштвеном и политичком консензусу.

„Истовремено, морамо пажљиво чувати наше државне интересе и спријечити сваки облик политичког инжењеринга. Наша је одговорност да осигурамо да се о будућности Црне Горе одлучује искључиво унутар њених граница“, казао је Милатовић.

Он је додао и да су грађани на изборима у Подгорици неспорно показали да желе другачији приступ и динамичнији развој главног града него што је то био случај и прије и послије октобра 2022. године.

Милатовић је оцијенио да би нови избори значили одлагање суочавања са проблемима који су узроковани недовољном ефикасношћу досадашње градске власти и да би у том смислу требали бити крајња опција.

„Наравно, уколико не буде могућ договор о формирању нове градске управе, суд грађана је једино правично рјешење“, поручио је Милатовић.

Он је поновио да су избори у Подгорици били својеврсни референдум о раду Владе на државном нивоу, који је показао да грађани желе другачији приступ.

Упитан како гледа на јавни сукоб начелника Генералштаба Војске Црне Горе Зорана Лазаревића и министра одбране Драгана Краповића, Милатовић је одговорио да је Савјет за одбрану и безбједност колективно тијело које одлучује о постављењу и разрјешењу начелника Генералштаба, а да је министар одбране само предлагач одлуке.

„Устав дефинише да Савјетом предсједава предсједник државе, а да Савјет додатно чине предсједник Скупштине и предсједник Владе. Министар одбране, дакле није члан Савјета за одбрану и безбједност, већ долази на сједнице Савјета по позиву предсједника државе, као и начелник Генералштаба“, рекао је Милатовић.

Он је казао и да појединци који учествују у раду Савјета износе јавно, без сагласности Савјета, детаље сједнице, на тај начин кршећи Пословник о раду тог тијела.

„А онај ко не поштује Пословник Савјета – директно угрожава улогу Савјета у одбрани и безбједности земље, као и углед овог тијела и његових чланова као носилаца највиших државних функција. На тај начин директно искључује себе из учешћа на наредним сједницама Савјета за одбрану и безбједност“, навео је Милатовић.

Он је додао и да је одлука Комисије за жалбе, која је поништила рјешење министра одбране о прекиду активне службе начелнику Генералштаба, потврдила погрешност предузетих радњи министра одбране, а које су биле у супротности са одлукама Савјета за одбрану и безбједност.

Милатовић је подсјетио и да Влада већ годину није предложила амбасадора при НАТО.

„Више пута сам указивао Влади на ову важну чињеницу која нарушава имиџ наше државе као кредибилног савезника. То је недопустиво, посебно с обзиром на тренутну, изузетно сложену безбједносну ситуацију у свијету. Уз то, нема објективних разлога због којих се то не чини“, рекао је Милатовић.

Он је указао и на захтјеве да се неки чланови Савјета изузимају из стандардне процедуре информисања о осјетљивим безбједносним питањима, као и још неформализованом захтјеву за „надгласавањем“ унутар Савјета.

Милатовић је казао да је и у парламенту било гласања која нијесу била конзистентна са стратешким безбједносним опредјељењима, а тичу се учествовања у заједничким војним вјежбама унутар Алијансе.

„Све горе наведено доводи у питање Владину посвећеност кредибилном чланству земље у НАТО. То, као и многи други стратешки циљеви наше вањске политике, остаје на нивоу реторике без суштинских корака да се исти и остварују“, истакао је Милатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: