Милатовић: Његошева награда у минулих шест деценија потврдила своју вриједност и престиж

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић присуствовао је вечерас свечаној додјели Његошеве награде. Он је истакао да му је посебно задовољство што се обраћа надомак Цетињског манастира и Биљарде, гдје се сабирају темељи модерне црногорске државности и културе.

– Ове темеље у значајном дијелу је поставио владика Раде, Петар Други Петровић Његош, чије државничко и књижевно насљеђе већ скоро два вијека представљају трајну спону између Црне Горе и европске цивилизације.

Његошев књижевни опус чини јединствену синтезу духовности, филозофије и умјетности у коју је успио да обједини народну мисао са најеминентнијом европском литерарном традицијом. Стога је Његошево књижевно насљеђе највећи духовни капитал и културна вриједност са којом се Црна Гора представља свијету – казао је Милатовић.

Предсједник је истакао да је Његош наш светионик, који је својим ријечима пројектовао идеју слободе којој се није дивио само Балкан, већ и све свјетске културе и језици на које су преведена велика Његошева дјела.

– Он је наш, а може да стане раме уз раме са великим именима који су свијет културом и књигом мијењали набоље и оставили највише трага за собом. Његова ширина чини дјело универзалним, а њега издиже на пијадестал као генија.

Универзалност, свевременост и хуманистичка димензија Његошеве етике и поетике има потенцијал да обједини идентитетске различитости, стварајући вриједност која једнако припада свима.

Управо у томе лежи највећа снага и најважније својство сваке велике умјетности – да превазилази локалне одреднице и постане дио корпуса свјетске културне баштине.

То симболизује и међународни карактер Његошеве награде која се додјељује за животно дјело, односно за укупан стваралачки опус, књижевници или књижевнику који ствара на неком од јужнословенских језика – казао је Милатовић.

Ова награда, како се присјетио, додјељена први пут на данашњи дан 1963. године, великом црногорском и југословенском писцу Михаилу Лалићу, у минулих шест деценија потврдила је своју вриједност и престиж.

– Првобитно успостављена као најважније признање за књижевност у Југославији, историјат Његошеве награде одредили су како књижевне тенденције друге половине 20. и почетка 21. вијека, тако и друштвено-политички контекст у којем су одабирани њени лауреати.

вогодишњи лауреат Његошеве награде је Дубравка Угрешић. Она је својим талентом, прскосом, ведрином, духом слободе и непристајања исписала најљепше странице у најмрачније доба. Она је била глас будућности у вријеме кад су многи вукли регион и људе у прошлост.

Никада се није предавала сили и мраку. Била је храбрија од многих који су се представљали као велики јунаци – истакао је предсједник.

Додјељивање овогодишње награде књижевници Дубравки Угрешић, како је навео, чини посебно задовољство јер је жена лауреат, у шездесетогодишњој традицији Негошеве награде, тек по други пут, након велике пјесникиње Десанке Максимовиц.

– Сагласан сам са ријечима предсједника жирија господина Неџада Ибрахимовића који је казао да су неке награде важне писцу, а неке су важне друштву и култури, те да награда додјељена Дубравки Угрешић спада у другу категорију.

Дубравка Угрешић је својом вољом одбацила наметнуте идентитетске одреднице које су ограничавале њен опус унутар једног колектива, борила се и изборила за своје право да буде позната само по свом имену и дјелу.

Захваљујући изузетном списатељском дару, али и енциклопедијском познавању историје и теорије књижевности, изградила је јединствену поетику и стил који одликује разиграност, духовитост, модерност, али и критички приступ.

Значај њеног дјела огледа се и у наглашавању позиције женског ауторства и феминистичког ангажмана у литератури и њеном тумачењу.

Поред култних, награђиваних романа, желио бих да истакнем и њен публицистички опус, посебно збирку есеја „Култура лажи“ која храбро говори о провали национализма током периода дезинтеграције Југославије и манипулацијама националним и етничким идентитетима у служби власти.

Њено увјерење да је најважнија улога интелектуалца да увијек говори истину моћницима вриједно је поштовања и дивљења.

Зато с правом Његошева награда припада Дубравки Угрешић, јер њено велико дјело то заслужује.

Дан Његошевог рођења постао је државни празник који не слави само Његошево насљеђе, већ цијелокупну црногорску културу.

Афирмис̌уц́и наше опредјељење за европске интеграције, позивам вас да Његос̌ево дјело, као и културу у цјелини, гледамо као путоказ и инспирацију на том путу.

С̌то дубље будемо залазили у европски културни и з̌ивотни простор, морамо за собом оставити политизацију и злоупотребу умјетности и културе. И умјесто тога усмјерити се ка одговорном изучавању насљеђа и промоцији савременог ствралаштва, ослобођени провинцијалних мегаломанија.

То је заједничка одговорност свих нас – и политичара и културних посланика. Једино тако можемо коначно остварити снове о равноправности, заједништву и благостању свих европских народа, у које се убрајају и ови наши балкански.

У нади да ћемо у годинама пред нама прослављати Његошев дан све ближи том циљу, Захваљујем се на пажњи – истакао је у свом говору на додјели Његошеве награде предсједник Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: