Милатовић: Одлука о споменику пријека, као и Брозова политика према народу

Јанко Милатовић
У свјетлу најновије иницијативе за подизање споменика Јосипу Брозу у Подгорици, и то по хитном поступку, ми из Никшића не можемо да се отмемо утиску да је ова одлука по карактеру пријека баш као што је то била и политика Јосипа Броза према нашем народу а поготово према Никшићанима, реаговао је предсједник ОО НСД Никшић и члан ГО НСД Јанко Милатовић поводом иницијативе да се подигне споменик Јосипу брозу Титу.
„Један од првих који је страдао од братске руке, заслијепљене идеологијом, био је игуман манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, Никодим Јањушевић. Он је само једно од скоро 200 свештених лица у Црној Гори, колико их је било прије рата, који су страдали од братске руке. Смрти није био поштеђен ни митрополит Јоаникије Липовац. Увидом у наредбе врха Комунистичке партије Југославије видимо да су сва наређења која су ишла према партијским ћелијама, као императивну политику задавала убијање политичких неистомишљеника из редова сопственог народа“, нагласио Милатовић.
Напомиње да је то била пракса која је трајала до самог краја рата и која је настављена и после њега.
„Посебан детаљ представља бомбардовање Подгорице и Никшића, и других градова, баш на Брозов захтјев упућен према Савезницима у моменту када је непријатељ већ био поражен и практично напустио та мјеста. Једини циљ тога захтјева је био да животе изгуби и страда још припадника нашег народа. Тако је 7. и 8. априла 1944. године савезничка авијација на Брозов захтјев, сравнила Никшић са земљом.
Испод рушевина је нађено 500 погинулих људи а тадашњи градоначелник Јеврем Шаулић је Међународном Црвеном крсту у Женеви јавио да су осим бомбардовања градског језгра, људи убијани на улицама митраљеском ватром из авиона. После уништења града утврђено је да ни један њемачки војник није страдао.
Могу ли овакве активности бити активности једног доброжелатеља нашем народу или је у те активности положена једна посве другачија намјера?
Мислим да је свакоме и више него јасно који је био задатак Јосипа Броза, као и да га је, нажалост, испунио. То не значи да и данас, толико година након његове смрти, треба да дајемо његово име булеварима у Никшићу и дижемо му споменике по Подгорици, која је довољно била понижена тиме што је носила име џелата својих грађана“, нагласио је Милатовић и поручио:
„Док се не ослободимо овог баласта идолопоклонства, не можемо постати модерна земља и уређено друштво. А и дугујемо сјенама тих невино страдалих људи да им барем одамо пошту тиме што змијоликог диктатора макар нећемо помињати ако већ нисмо спремни да кажемо истину о њему“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ту су и жртве тзв савезничког бомбардовања Подгорице, када је друг Тито тражио да се Црна Гора и Србија прегазе од бомби, али не и Загреб.
Ја сам за подизање споменика аустроугарском каплару и потом маршалу. Већи простор да добије и да се пребаце кости мученика из Словеније, са Голог отока, побијених у Лијевим скретањима, по Мачви док је био у Вражјој дивизији. Треба одвојити већи простор, јер би ту требало да се похране кости више стотина хиљада српских мученика за које је каплар и маршал одговоран.
Тако би на једном мјесту били џелат и жртве.
Сликовито и најблаже могуће описана ова циљана, квислиншка идеја о споменику за овог српског крволока.
Кад кажем српски крволок, онда се подразумијева да је и црногорски.
Brutalna je laž da je ubijeno 200 sveštenika!
Постоји списак од 127 имена и презимена уморених свештеника!
Страшни су злочини твојих камарада. Не брани неодбрањиво.
Покај се.
Милатовићу пуна подршка.