Милатовић подноси иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу политичких затвореника на Голом отоку

Предсједник државе, Јаков Милатовић, уз оцјену да би усвајање закона представљало исправљање историјске неправде, најављује подношење иницијативе за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу политичких затвореника на Голом отоку, која би била усвојена у Скупштини, преносе подгоричке „Вијести“.

Милатовић ће предложити да се као основ за израду закона узме Нацрт закона о поништавању пресуда, рјешења, аката и радњи државних органа Републике Црне Горе и ФНРЈ изречених лицима осумњиченим за подршку резолуције Информбироа из 1948, који је 2006. припремило Удружење грађана „Голи оток“.

Ова иницијатива, како стоји у тексту, односила би се на оне који су без (правичног) суђења и ваљаних доказа, било административним одлукама или без њих, били утамничени и подвргнути нељудским условима на Голом отоку, Светом Гргуру и другим затворима, због наводне или претпостављене подршке Резолуцији Информбироа из 1948. Године.

Историјска позадина

Информбиро је био насљедник Коминтерне (Комунистичка интернационала), организације комунистичких партија, и његовом резолуцијом критиковано је руководство Комунистичке партије Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом, за одступање од марксистичко-лењинистичке политике, спровођење непријатељских потеза према Совјетском Савезу који је предводио Јосиф Висарионович Стаљин, напуштање позиције радничке класе…

То је резултирало прекидом односа између Југославије и Совјетског Савеза, након чега су југословенске власти отпочеле обрачун с онима за које су сматрали да су присталице Стаљина. За те људе, тзв. информбировце, направљен је систем затвора, од којих је највећи био онај на Голом отоку, острву поред Раба, у Хрватској.

Према подацима некадашњег Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ, на Голом отоку и осталим затворима из тог система био је 16.101 затвореник, од чега 3.390 њих из Црне Горе.

Обештетити оне који су неправедно патили

Милатовић сматра да доношење закона о рехабилитацији и обештаћењу голооточана не би значило само правни чин, већ и моралну одговорност Црне Горе да призна и обештети људе који су неправедно патили због својих стварних или претпостављених увјерења. Црна Гора би се тиме, према његовом мишљењу, придружила сусједним државама које су предузеле сличне потезе на плану заштите људских права.

Предсједник, према сазнањима листа, мисли да то што држава до сада није предузела ништа на плану рехабилитације жртава Голог отока, иако је, пропрорционално, имала убједљиво највећи број затвореника у односу на број становника, представља њен правни и морални пропуст, али и одступање од основних људских права. Стога оцјењује да би доношење закона било исправљање историјске неправде. Он, такође, сматра да је, имајући у виду да су многе жртве преминуле, неопходно обезбиједити не само њихову постхумну рехабилитацију, већ и одговарајућу сатисфакцију за њихове насљеднике, који су трпјели дискриминацију и били економски угрожени.

Милатовић је у марту прошле године, кад је најавио да ће иницирати обештећење голооточких жртава, рекао да тај логор представља „црну тачку у нашој историји и симбол страдања за више хиљада грађана и њихових породица“, те да подржава дугогодишње залагање цивилног друштва и Удружења грађана „Голог отока“ за рјешавање овог питања, као што је то већ урађено у Словенији, Хрватској и Србији.

„Само она држава која испуни морални дуг према онима чија су права била грубо кршена и чије су патње биле годинама игнорисане, може корачати путем истинског напретка“, поручио је тада.

Једини званични акт који је до сада донијет у Црној Гори, а који се бави питањем обештећења политичких затвореника, јесте Декларација о осуди кршења људских права и злоупотребе власти, коју је Скупштина Републике Црне Горе усвојила у јануару 1992, стоји у тексту подгоричких „Вијести”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: