Милатовић: Са 44. Владом посвећен обезбјеђивању стабилног раста

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић састао се са предсједницом Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Одил Рено-Басо и Бордом директора у сједишту те институције у Лондону.

Теме разговора биле су инвестициони потенцијали Црне Горе и економски приоритети у наредном периоду.

– Као приоритете наше земље видим улагања у транспортну инфраструктуру како би Црна Гора постала регионално чвориште и ојачала своју стратешку позицију, затим улагање у енергетску мрежу и обновљиве изворе, као и побољшање пословног амбијента јачањем малих и средњих предузећа уз финансијске изворе који би им обезбиједили раст и развој, укључујући и оснивање Кредитно-гарантног фонда. Заједно са Владом која ће бити формирана наредне седмице, посвећен сам испуњавању ових приоритета који ће обезбиједити стабилан раст, приближавање европском стандарду као и већу диверзификацију и одрживост економског система – поручио је предсједник Милатовић.

Он је казао да очекује да ће ЕБРД наставити да подржава нашу земљу на путу развоја.

– Ту мислим на важност завршетка преосталих дионица ауто-пута Бар- Бољаре, пројекта од националног интереса, гдје видим озбиљан простор за учешће европских инвестиција, али и реализацију Јадранско-јонског аутопута и реконструкцију путног правца Подгорица-Сарајево. Такође, важно је и јачање жељезничке мреже и луке Бар, улагање у енергетске пројекте, а позивам вас и да се придружите новооснованом Фонду за убрзани развој Црне Горе – саопштио је предсједник Милатовић.

Он је предсједницу ЕБРД и чланове Борда позвао да посјете Црну Гору и наставе детаљне разговоре о сарадњи са Владом.

Предсједница ЕБРД Одил Рено-Басо казала је да та институција препознаје потребе Црне Горе, што је и показала досадашњим финансирањем пројеката у нашој земљи и да је заинтересована за сарадњу у бројним областима.

Од оснивања ЕБРД је подржала 84 пројекта у Црној Гори у вриједности 787 милиона еура, док је укупна вриједност повучених средстава 599 милиона евра.

Највећи дио пројеката се односи на сектор енергетике и инфраструктуре- око 75 одсто, пројекти намијењени финансијским институцијама чине 18 одсто, док се 7 одсто односи на пројекте из области индустрије, трговине и агробизниса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: