Милатовићев кабинет: Програм Европа Сад 2 може озбиљно угрозити стабилност јавних финансија и економију у цјелини

Програм Европа Сад 2 није фискално неутралан, излаже јавне финансије екстерним утицајима и чини их додатно зависним од флуктуација финалне потрошње, наводи се између осталог у анализи коју је урадио Кабинет Предсједника Црне Горе Јакова Милатовића.

У анализи су навели да не постоји јасно презентована и документована веза између мјера и политика предложених у Нацрту Фискалне стратегије и претходно дефинисаних циљева, као што су убрзање економског раста, отварање нових радних мјеста и убрзана конвергенција ка земљама Европске уније.

“Стога се препоручује доносиоцима одлука да креирају и спроводе оне мјере и политике које ће резултирати повећањем стопе привредног раста у дугом року, а то могу бити само структурне реформе на страни понуде праћене јачањем институција и адекватним правним оквиром”, казали су у анализи.

Планирана улагања у капиталне пројекте су, како додају, значајно нижа од од оног који је потребан како би земља, са нивоом дохотка и степеном развоја инфраструктуре као што је Црна Гора, остварила одржив привредни раст.

“Капитална улагања су кључна за унапређење инфраструктуре па економска теорија препоручује да буду на нивоу од 7% БДП-а, што је углавном био случај са земљама Централне и Источне Европе у периоду њиховог убрзаног економског раста”, додаје се у анализи.

Неопходно је, кажу, унаприједити транспарентност и конзистентност у планирању економских политика, што би допринијело већој предвидљивости и повјерењу у кредибилитет креатора економске политике, као и стимулативно дјеловало на економске активности.
“Надаље, неопходно је уважити и значајне регионалне неједнакости које постоје, а што није узето у обзир приликом планирања мјера, па може довести до продубљивања већ постојећих регионалних разлика. Висок ниво дефицита буџета, раст трошкова камата и раст јавног дуга у наредном периоду неће доприносити стабилности јавних финансија, па је неопходно предузети конкретне мјере како би се минимизовали фискални ризици, буџетски дефицит одржавао у нивоу мањем од 3% БДП-а, што је и обавеза у процесу приступања ЕУ, а јавни дуг смањивао. Суфицит текуће потрошње јесте позитивна, али не и довољна карактеристика прогнозираног фискалног оквира, па се препоручује доносиоцима одлука да се активно посвете унапређењу фискалне дисциплине, борби против сиве економије и унапређењу ефикасности јавне потрошње”, наводи се у анализи Кабинета Предсједника.

Програм Европа Сад 2, како додају, није фискално неутралан, излаже јавне финансије екстерним утицајима и чини их додатно зависним од флуктуација финалне потрошње.

“У случају да не дође до значајног привредног раста не постоје мјере којима би се надокнадили изгубљени приходи, па се доводи у питање његова одрживост. Док су краткорочни позитивни ефекти овог програма раст нето дохотка и смањење неједнакости, дјелујући стимулативно на финалну потрошњу наставиће да подстиче инфлацију у земљи, и на тај начин неутралисати повећање расположивог дохотка за највећи број грађана. Стога је потребна детаљна анализа ефеката и утицаја програма на стандард грађана и конкурентност економије”, саопштили су из Кабинета Предсједника.

Како даље додају, додатна препорука јесте да се дефинише методологија за одређивање минималне зараде која би обухватала раст трошкова живота и кретање просјечне зараде, а све у циљу повећања предвидљивости привређивања и минимизирања политичког утицаја у одређивању исте.

“Потребно је детаљно сагледати промјене до којих може доћи у обрачуну будућих пензија као и промјене годишњег личног коефицијента запосленог, па се препоручује детаљна анализа која би отклонила потенцијалне недослиједности и осигурала дугорочну одрживост исплате пензија. Планиране реформе носе ризик да суштински промијене структуру пензионог система у Црној Гори гдје би пензија, умјесто економске, постала доминантно социјална категорија”, наводи се у анализи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: