Миле (не)воли диско

Кад кренемо размишљати о нимало пријатној теми за оне са осјетљивим стомаком, а тиче се, дакле, гласовних могућности екс-ЈУ политичара који још неким чудом – и продуженом невидљивом руком! – претрајавају на власти, додуше у разноразним формама, и они са нешто неистанчаним слухом – међу које спада потписник редова иако заклети чупавац који вазда послепоноћ искористи е да би завртио плочу Дорс-а – с правом одмах, по инерцији помисле на Дачић Ивицу, који би ладно могао бити и министар домаће музике која се уз непрскане (оргинал) производе увијек служи претјерано уштогљеним европљанима, оним што нити пјевају, нити играју, али зато Ивицу слушају, у тренуцима док овај у заносу дипли, ко зна гдје по бијелом свијету, најмање позван да изиграва још једну AV луду…

Као да (хм?) нема краја топ листи смјехотресних клипова у којима лијепо видимо и још боље чујемо како га Ивица тестерише по гласовним жицама, крчи енд фалшира ли богме фалшира, те на муке ставља тезгароше-музичаре којим никако не полази за руком – „Озвученије(м)“ (поз, Господи Глембајевим!) да у тон испрате фронтмена И. Дачића, што, уистину, ни у политици – нарочито спољној – нимало није лако, ама далеко да је тако.

Али, не лези враже, како га те вокално `кида` Додик Миле на бини „Срцем за Српску“, па кад распали `Пукни, зоро`, напросто те обузму жмарци, намах заборавиш да политика није музика, међутим, пад у севдах ти попије разум, и у општем делирију све у три лијепе пошаљеш; ма удариш бригу на весеље.

Хоћу да кажем – није, бре, политика вашариште, хоп-цуп уз трубу, дилкањење под шаторима, нити `Гучијада`, гдје човјек залази кад се напросто зажели теревенке која није нужно лоша, чак је и више него пожељна, у паузи док се препуштамо одмору од исувише захтјевног `духовног бескрајења…` Да ли Додик следи тај рецепт, остаје да се питамо, у дубокој невјерици слушајући како грлато грми – пукниии, зорооо!

(Додик се, кад год ли се зато укаже прилика, доказује као неприкосновени говорник сваког Парастоса, као и напредњак у мерачењу, онај који зна кад се плаче а кад у весеље удара. Нема ту, да се разумијемо, ничег лошег, осим по тамбурање које нам је увелико прерасло у политику. Хоп-ђип!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: