Милена Дравић: „Стајала сам са Џеком Николсоном, Џоном Леноном и Јоко Оно, а новинарка ме пита да ли знам за контрацепцију. Гађала сам је пилулама…“

У Дворани Културног центра Београда синоћ је отворена изложба и представљена монографија о диви југословенске и српске кинематографије Милени Дравић.

Њена каријера је представљена кроз фотографије у избору Стефана Арсенијевића и Маје Медић и монографију ауторке Татјане Њежић, а између осталих публици су се синоћ обратили Милена Дравић, дугогодишњи директор Кинотеке Радослав Зеленовић, њена колегиница Јелисавета Сека Саблић…

Зеленовић се присетио учешћа Милене Дравић и Драгана Николића на протестима деведесетих година и да му је скретана пажња да не би било добро да јој у име Фестивала европског филма Палић 2000. године додели награду „Александар Лифка“, али је то учинио као њихов заједнички отпор који је Милени увек био својествен.

Играла је у партизанским ратним спектаклима, али и у забрањиваним субверзивним филмовима „црног таласа“, ипак тврди да никада није глумила са осећањем да ризикује, већ увек искрено.

Милена Дравић је испричала када је након што је добила улогу у филму „Сутјеска“ отишла са екипом филма „Мистерије организма“ Душана Макевејева у Кан, сусрела се са Џеком Николсоном, Џоном Леноном и Јоко Оно. У једном тренутку, док је била избезубљена због друштва у ком се нашла, стиже питање америчке новинарке: „Да ли ви Југословенке знате за контрацепцију?“.

„Ја сам се тих дана мучила са мигреном и вадим те пилуле, гађам је њима. Сви листови су писали о томе, а руска Литература газета је написала да сам се непримерено понашала. Враћам се из Кана и Никола Поповић, директор филма, ми казе да нећу моћи да играм у Сутјесци. Годину дана је прошло, Драган и ја смо на море и лежим ти ја на плажи, видим неке црне изгланцане ципеле ми прилазе, а оно Поповић и каже ми: Дижи се, мораш на Тјентиште да одиграш своју улогу“, испричала је Милена Дравић.

Уследила је сцена са Бартоном, коме је као девојчица писала писма, и која је инспирисала славног Теодоракиса да компонује музику за цео филм.

Због лоших уговора, тек са уговором за „Сутјеску“, склопљеним после дугог разговора са Поповићем пошто је напустила летовање, могла је, каже, први пут себи да купи добре ствари.

Милена Дравић је испричала и како је Бред Пит, кога је одабрао Божа Николић и коме је то био први филм, био сав уплашен да би, како је Милена рекла, „миц по миц брзо постао истинска звезда“. „Мој син Бред Пит“, рекла је.

Коцкарнице је открила у Кану и „усладило јој је“, па је хтела све дневнице да потроши, да би је онда изненадили вешћу да је добила награду Канског филмског фестивала.

Жао јој је, како каже, што ниједна фотографија није сачувана са доделе док је стајала уз Куросаву и Жану Моро, што јој је, како признаје, више значило од саме награде која је у Југославији прошла незапажено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: