Милић: Црњански се јавио са лириком какву до тада српска поезија није познавала

Синоћ је у Књижари Матице српске одржана двадесет девета трибина Микрокозма, под насловом „У сазвежђу Црњанског“, поводом 120 годишњице од рођења Милоша Црњанског.

О неупоредивом значају дјела Црњанског, о једном од највећих српских лиричара и прозаиста, о опусу који сам по себи чини књижевно сазвјежђе, говорили су истакнути српски књижевници Тодор Живаљевић Велички и Слободан Милић, као и пјесникиња Милица Краљ.

Милица Краљ, модератор вечери, истакла је да се ове године не обиљежава само годишњица рођења Милоша Црњанског.

„Ове године се навршава и 80 година од рођења „Принца српских пјесника“ Бранка Миљковића, затим 100 година од рођења пјесника Момчила Настасијевића, као и 103 године од смрти војводе и етичара Марка Миљанова“, казала је она.

Она је казала да живот и дјело „необичног и јединственог Црњанског“, представљају пут самотне јединке, притиснуте историјом која се остварује у непрестаном сукобу.

„Милош Црњански, сентименталан и горак и зато елегичан, славјаносербски мек и лелујав и зато прозиран, сугестиван и уздрхтао и зато емотиван, он је пјевао чистоту непосредне чулности, далеке везе немоћи што везују свијет и људе, блискост ране смрти, слаткога Бранка и Стражилова“, казала је Милица Краљ, додавши да „није био савјест свога времена, ни његов морал, ни путоказ“.

„Био је велика, лијепа и далека чежња. Писао је свој пјенсички дневник и флуидну сеобу љубави, страсти веза. Нису се случајно магистрале његове прозе и назвале тако: Дневник о Чарнојевићу и Сеобе“, нагласила је она.

Након Милице Краљ, присутнима се обратио књижевник Слободан Милић.

Он је казао да се биографија Црњанског поклапа са животима, љубавима, сеобама и ратовањима литерарних јунака у његовим дјелима.

„Мада је он био категоричан да између њега и ликова у дјелу нема никакве сличности“, казао је Милић.

Говорећи периоду Првог свјетског рата, Милић је истакао да је Црњански „са пушком и бајонетом на готовс“, смишљаo пјесме и правио планове за своје књиге.

„Милош, наш будући пјесник, је многе ноћи провео по киши, снијегу, блату и отуђени по рововима од Баната до Галиције, са пушком и бајонетом на готовс, чекајући непријатеља – аустроугарску војску. Таква му је била судбина, смишљајући пјесме и правећи планове за своје књиге. Без страдања нема поезије, бар оне врхунске“, рекао је он.

Милић је нагласио да се Црњански након Великог рата представио лириком какву до тада српска поезија није познавала.

„1918. године дочекаће своју слободу, а прије свега слободу свог народа. И он тада почиње да пјева истину о свом времену и српском народу. Јављају се пјесме слободне, нове и ослобођене од лажи. На крају његових ратовања и ратова свога народа, у глувом добу од еха експлозија јавља се Милош Црњански са својом лириком какву до тада српска поезија није познавала“, закључио је Милић.

Књижевник Тодор Живаљевић Велички казао је да је експресионистички талас изнио и Црњанског.

„Суматреизам није ништа друго него експресија. Експресија ратних ужаса. Суматра је тежња ка неким невиђеним просторима среће. Простор Суматре је израз духовне потребе Црњанског да пронађе земљу својих снова. Све су то приче трагања за срећом, која није неки општи појам него духовна потреба и потрага“, казао је Живаљевић.

Он је истакао да је Црњански  живио из једног даха, без предаха.

„Црњански је у свим својим романима исти, тај човјек је живио из једног даха, без прекида. Зарези су нејасни, невидљиви, као да једна ријеч гута другу. Живот је позорница на којој сви играју своје улоге и сви сиђу са ње да би отишли ко зна гдје“, казао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: