Милић: Више нећу трпјети шиканирање од стране Сузане Мугоше

Једна од неосновано оптужених у афери „државни удар“ Бранка Милић упутила је писмо надлежним државним органима Црне Горе и Србије у којем указује да јој је онемогућен приступ правди у кривично-правном систему Црне Горе и поручила да више неће трпјети шиканирање од стране судије Сузане Мугоше.

Она је писмо упутила министру правде Црне Горе Зорану Пажину, амбасадору Србије у Подгорици Зорану Бингулцу и Вишем суду Црне Горе.

Милић је истакла да је у судском процесу који се води против ње дошло до повреде Опште декларације о правима човјека, Међународном пакту о грађанским и политичким правима, Монтреалске декларације, као и Устава Србије.

Она је навела да је Мугоша, као предсједница Судског вијећа, дужна да има интеракцију са свим странкама у поступку на начин који је достојанствен, правичан и показује свијест јавног интереса; да усвоји облик понашања који је прихватљив и поштује правни статус и достојанство корисника правосудног система Црне Горе, те да организује вођење судског поступка на начин којим даје дужну пажњу и којим ће помирити различите потребе свих учесника у овом поступку.

Милић је указала да Мугоша мора да посвети посебну пажњу и буде посебно свјесна личних ситуација странака у погледу њихове старости, здравственог стања и обавеза у Србији, да ствара у суду у току главног претреса и током саслушања мирну атмосферу, да слуша учеснике и њихове представнике у судском поступку са потпуном непристрасношћу уз  поштовање свих одговарајућих формалности, те да усвоји облик понашања који је правичан и пун поштовања за и у односу на све окривљене и њихове адвокате, равноправне чиниоце правосуђа па и када су у питању Бранка Милић и њен бранилац, адвокат Југослав Крповић.

–Да би се осигурало да се суђење обавља на такав начин да гарантује пуно признање улоге и достојанство странака/окривљених лица у овом поступку, од суштинског је значаја да се обавезе надлежности испуњавају уз пуно уважавање принципа етике који штите вредност слушања и поштовања, хуманости. Тек и искључиво када се дужности судије обављају у складу са наведеним вредностима, странке/окривљени укључени  у расправу, су у стању да у потпуности допринесу исходу правде остварене као резултат овог судског случаја, а што у односу на Бранку Милић и њеног браниоца, адвоката Крповић Југослава, до сада није било могуће, вољом и поступањем судије Сузане Мугоше, наводи се у писму.

Како се додаје, на судији Мугоши је да, индивидуално и колективно, у извршењу  процесних радњи у судском поступку уради све што је у њеној моћи да створи атмосферу која је таква да  вредности поштовања и слушања, мудрости и хуманости постоје и поштују се од свих, па и од СДТ Црне Горе и ње саме као председнице поступајућег судског већа.

До сада, напред наведене вредности су уочене, наређене и обавезујуће искључиво према невино окривљеним лицима и њиховим браниоцима.

-Једнакост поступања захтева да судија Мугоша даје свима који имају на то право, па тако и мени, признање јединствености као јединке/окривљене, без обзира што се овде ради о јединственој оптужници. Са тим у вези, Бангалорски принципи судијског понашања дефинишу судски принцип једнакости, која се бори против дискриминације и предрасуда, па и у односу на Србе из Србије и Црне Горе, православне вероисповести, чије је писмо ћирилица, а језик српски, који се изјашњавају српским националистима и припадницима четничког покрета. Иза овог принципа се налази једнако поштовање које заслужује сваки грађанин на кугли земаљској, па и ја. Судија Мугоша треба да гарантује тај принцип и да буде пример у томе, што у односу на мене до сада није био случај, истиче се у писму.

За очекивати је, додаје се, да судија Мугоша има једнако обзира за сва лица, свједоке, колеге адвокате/учеснике у овом поступку  и да је свесна објективних разлика између њих, те да исте уважава.

–Међутим, судија Мугоша те објективне разлике злоупотребљава, па тако нпр. чињеницу да се овде ради о “притворском предмету”, импутира дана 27.04.2018. године Бранки Милић као да је она доносилац незаконитих одлука о продужењу притвора невиним држављанима Р. Србије у ЗИКС-у Спужу. Такође је евидентна “благонаклоност” судије Мугоше према окривљеним лицима која не узимају учешће у поступку, већ искључиво физички, пасивно присуствује суђењу, као и према окривљеним лицима која су кооперативна у мењању и подешавању исказа, у односу на онај раније дат. С тога, као историјски пример, а што ће овај монтирани политички процес свакако бити, припадници СУБНОР-а и ДПС-а, присталице НАТО пакта и евроатланских интеграција, богати и утицајни, за чије потребе и интерес се води овај поступак, не треба због тога да успеју у овом монтираном политичком процесу “Државни удар” и да буду  фаворизовани, већ и оне који то нијесу, треба третирати са приоритетом. Овда свакако мислим на себе лично као лажно окривљено лице. Једнако поштовање омогућава сваком судији, па и судији Мугоши, да примењује позитивну дискриминацију, док јој Устав, закони и међународни споразуми  омогућавају да то уради, наводи се у писму.

Како се додаје, судија Мугоша не треба да буде само уравнотежена тако што ће саслушати све у спору подједнако, већ такође треба да сваком појединачно да његово право.

-Суштина је да свако добије прилику да брани свој случај на суду како сматра да је за њега најбоље и да је озбиљно узет у том процесу, а што Виши суд у Подгорици са судијом Мугоша Сузаном, са бескрупулозним еланом онемогућава Бранки Милић и њеном браниоцу, адвокату Крповић Југославу као што се последњи пут десило 27.04.2018. године Бранка Милић има право на објашњења од стране поступајућег суда у погледу правних и правно ваљаних доказа у вези са основама на којима се заснивају одлуке истог и у коначном пресуђујућа пресуда, како јавно прејудицира главни СДТ Катнић Миливој. Међутим, та објашњена не само да изостају, уз аргументацију судије Мугоше:” Имате свог браниоца”, већ се ускраћују Бранки Милић, што је недопустиво. На крају, поштовање које судија Мугоша дугује сваком окривљеном, па и мени и Крповићу, проналази своје утемељење у ономе што је Исаија Берлин назвао „правилно признање“ (Два концепта слободе, 1958). Шта појединац може очекивати да његов судија избегне, је да појединац „буде једноставно игнорисан, или под покровитељством, или презиран, или се узима превише здраво за готово … да (му) његова јединственост буде недовољно призната, да буде класификован као члан неке безличне мешавине, статистичка јединица, без препознатљивих посебно људских особина и сопствене намене“. Међутим, управо државни органи Црне Горе и Србије, сценаристи и извршиоци лажног “Државног удара изборног дана у Црној Гори” да би се прикрио стварни, чија је Бранка Милић жртва и таоц деветнаест месеци, а статиста и декор у судском поступку учинили су све да се иста осећа угроженом, прогнаном, игнорисаном, непризнатом, дискримисаном, статистичким бројем у безличној реалности црногорског правосуђа, без препознатљивих, посебно људских особина, указује се у писму.

Поред, како се наводи, високог степена професионалне и моралне одговорности, професија судије подразумева висок степен друштвене способности, односно „моћ унутар људског бића“.

–У том контексту, људи који имају посла са судијама, као ја – лажно окривљена у судском поступку очекује да се судија Мугоша на достојанствен начин опходи са невино окривљеном и да има вештине комуникације, уверљивост и вештине за решавање евентуалних конфликата, те способност да у складу са начелом материјалне истине и правичности, ради као део тима са колегама адвокатима, па и са адвокатом Крповић Југославом, мојим браниоцем. У конкретном случају, конфликти судије Мугоше које сама провоцира услед нетрпељивости и очигледног анимозитета према Бранки Милић и њеном браниоцу, адвокату Крповић Југославу, су редовна појава и саставни део овог судског поступка и у функцији су онемогућавања њене одбране и изношења истине. Коначно, судија Сузана Мугоша треба да има способности, не само у односу на друге, већ и у односу на себе. Ова способност обухвата посвећеност и стално размишљање којим вредностима треба да стреми у случају када се ради о монтираном политичком процесу као што је овај, у коме је она поступајући судија, председница судског већа. Обзиром на ток овог поступка, за очекивати је да ће и његов исход бити управо онакав каквим га је зацртао главни СДТ Катнић Миливој, стоји у писму.

С обзиром на све напред наведено, а следећи принцип етике ја, Бранка Милић, већ деветнаест месеци жртва политичког, правног, процесног, психичког и физичког прогона, шикане и дискриминације у Црној Гори, којој се сада суди у предмету Вишег суда у Подгорици, захтевам да се судија Мугоша, председница Судског вијећа, судећег у овој ствари, изјасни и да документује изречено и мени упућено на главном претресу дана 27.04.2018. године: „Ви злоупотребљавате сваку Вашу процесну могућност”.

-Захтијевам децидно, документовано изјашњење и доказе о томе када сам, којом приликом, на које околности злоупотребљавала процесне могућности, у ситуацији када  управо судија Мугоша у обављању своје судијске функције вријеђа поверење које јавност и ја као појединац имамо у њу као судију, када се према мени и мом браниоцу понаша као активни агент политичке странке на власти у Црној Гори за чије потребе и интерес ми се суди, и када је више него очигледна злоупотреба судијске функције поготово у случају  неуставних кључних одредаба ЗКП-а Црне Горе које дозвољавају максимално лимитирање доказне улоге суда у главном претресу, супротно чл.32 ст.1 Устава Р.Србије, и то након истраге покренуте основном и проширеном наредбом Кти.-С.бр.15/16 у којима нијесу назначени докази из којих произилази основана сумња и у којима нема описа дела из кога произилазе његова законска обележја. Ово, управо из разлога што кривичног дела које ми се оптужницом Кт.-С.бр.271/16 од 13.04.2017.г. ставља на терет – нема. Управо из тог разлога се свих деветнаест месеци узурпира моје  уставно право, сада и од судије Мугоше, да ми се предоче валидни материјални докази за основаност сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбе против мене, а на темељу којих своја решења, насловљена на Бранку Милић, доноси судија Мугоша и поступајуће судско веће, наводи се у писму.

–Захтијевам изјашњење судије Мугоше о разлозима и поривима њеног нетактичног, и судијској функцији  непримереног понашања у односу према мени и моме браниоцу, а које понашање подстиче неповерење у њену непристрасност и указује на предрасуде. Предходно се односи на перманентно упадање у реч, прекидање услед реченице, онемогућавање изјашњавања на наводе из оптужнице, непримерену гестикулацију и мимику, ироничне упадице и др., уз аргументацију да “још увек нисмо стигли до те фазе поступка”, или већ устаљено: ”седите адвокате Крповићу”, “упорно Вас упозоравам да злоупотребљавате процесне могућности, а ради се о притворском предмету”, “Ви не разумијете или нећете да разумијете”; „Одстранићу Вас из суднице” ; “Одузећу Вам рјеч”, итд…. Као да смо мој бранилац и ја, а не Управа полиције Црне Горе у симбиози са СДТ Црне Горе у Подгорици, иницирали подметање, а затим “уништавање” трагова кривичних дела /оружја и “опреме”/ наведених у спорној оптужници, ради изазивања покретања кривичног поступка због кривичних дела за која се гони по службеној дужности и то против лица за која се зна да није учинилаца тог, или било ког другог кривичног дела, истиче се у писму.

Као да мој бранилац и ја, а не овај поступајући Виши суд у Подгорици у симбиози са СДТ Црне Горе, дужином притвора вршимо притисак на Максић Драгана, Душић Милана, Ђорђевић Србољуба и Дикић Братислава, те они под притиском, без и једног оправданог и дозвољеног разлога  мењају и уподобљавају своје исказе у односу на оне раније дате на неистинит начин, као што се то десило на главном претресу 27.04.2018.г. , или се ретроактивно присећају шта је Синђелић рекао за потребе СДТ и оптужнице.

-Ничим изазване ироничне и недоличне коментаре судије Мугоше упућене мени, типа: “Видим да се разумијете”, “Ако сте се Ви ту препознали….”/на главном претресу 26.04.2018.г./ немам намеру даље да толеришем. Једнако тако немам намеру да толеришем чињеницу да, диктирајући на записник, судија Мугоша не уноси од моје стране изговорено, већ циљано, без интерпункција, изостављања суштински битне делове мојих реченица, као што је то учинила 26.04.2018.г.  Наиме, изјашњавајући се у фази доказног поступака о жици, наводно заплењеној „сведоку сараднику“ Александру Синђелићу, изјавила сам: “Мени је позната ова жица из Спужа ……”, а судија Мугоша на записник диктира:” Мени је позната ова жица…..” изостављајући да унесе “из Спужа” као место одакле ми је спорна жица позната, чиме се добија сасвим други смисао, управо онај на коме судија Мугоша упорно ради и истрајава не би ли прибавила доказе за већ донету осуђујућу ми пресуду, како то прејудицира главни СДТ Катнић Миливој у својим јавним наступима, стоји у писму.

Уколико је, како се наводи, из суднице без и једног оправданог и дозвољеног разлога одстранила чланове моје породице, у том случају захтевам да у односу на мене и мога браниоца, судија Сузана Мугоша почне да упражњава понашање уз поштовање нашег људског достојанства, да се уздржава од нетактичног и непримереног понашања, како би минимализовала ситуације у којима би њено изузеће било потребно, а каква се ситуација по ко зна који пут понавља када ме на главном претресу 27.априла 2018.г. прекида усред реченице, када желим да се изјасним на околност везано из наредбе о претресу Крис.бр.67/16 од 16.10.2016.г., па самим тим и све радње које се на овој наредби темеље.

-Полазећи од чињенице да право на правично суђење подразумева дужност достојанства суда и судије, љубазност, човечност и интелектуалну правду, те поштовање права  окривљеног, па и ове овде невино окривљене Бранке Милић, захтевам да се према мени судија Мугоша уздржава од сваког понашања које се санкционише по кривичном закону, те да се руководи искључиво оним понашањем и активностима које подстиче поверење у њену непристрасност и правичност, као  предуслов и неопходан услов за моје даље учествовање у суђењу. Напред наведене вредности су, заједно са независношћу правосуђа, нужне и неопходне компоненте правичног суђења. Да би моје право на правично суђење постојало, правична равнотежа мора се успоставити између права и обавеза свих учесника у овом поступку, а не искључиво у односу Бранку Милић. Непристрасност судије представља одсуство било какве предрасуде или идеје о предрасуди у поступцима усвојеним пре изрицања пресуде, као и када се извршава пресуда, наводи се у писму.

Уколико мој бранилац или ја, како се наводи, заиста на било који начин кршимо процесну дисциплину и ЗКП Црне Горе, у толико је чланом 320 и 321 ЗКП-а Црне Горе прописано поступање суда.

–Ја свакако више нећу толерисати и нећу трпети претње одузимањем речи, одстранивањем из суднице, кажњавањем и то искључиво због мог активног учешћа у разобличавању ове фарсе од оптужнице и суђења. Мени је познато да у грађанским и кривичним предметима, тачка гледишта оптуженог у вези са недостатком непристрасности судија не може бити уверење недостатка непристрасности. Међутим, то је довољно уколико постоји, као у овом случају, оправдана забринутост објективног и разумног посматрача, као што је јавно мњење, а таква оправдана забринутост постоји и она се јавно испољава и у Црној Гори и у Србији. Поштовање и способност да будем саслушана као странка у судском поступку без ометања, те да ми се омогући право на одбрану, право на начело материјалне истине и правичности, је минимум  квалитета који очекујем као лажно оптужена и невино окривљена, истиче се у писму.

Како се додаје, што се тиче правосудне дужности овде поступајуће судије Мугоше, поштовање се може посматрати као способности исте да обавља своју судијску улогу са пажњом и уважавањем, водећи рачуна и о сопственом и о моме достојанству као лицу уведеном у судски поступак подметањем трагова кривичног дела од стране Управе полиције и СДТ Црне Горе у Подгорици.

–Способност судије Мугоше да ме слуша као невино окривљену, као лице коме припада право на претпоставку невиности /чл.3 ЗКП-а Црне Горе/, способност да обрати и даје дужну пажњу излагању чињеница и образложења које као странка у поступку  износим полазећи од своје апсолутне невиности, као и мој бранилац, адвокат Југослав Крповић, су фактори који ће одлучити о мом даљем односу према овом монтираном политичком процесу, пре свега из разлога мога људског достојанства и нарушеног стања здравља деветнаестомесечним политичким, правним, процесним, психичким и физичким злостављањем, мучењем, шиканом и дискриминацијом, закључује се у писму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: