Милица Јаковљевић Мир-Јам – Најчитанија српска књижевница између два рата

 Пише: Милица Краљ

На данашњи дан умрла је Милица Јаковљевић, познатија као  Мир- Јам, најчитанија књижевница између два рата, чија је свака књига била бестселер и једна од првих новинарки у Србији.

 „Љубав не бира ни време ни место. Она једноставно плане да би наше животе обасјала светлошћу која је извор и смисао нашег постојања“-

Милица Јаковљевић,  популарна Мир Јам представница је оног дела наше књижевности коју један део књижевне критике сматра рубном.

Рођена је 22. априла 1887.године у Јагодини у чиновничкој породици. У Крагујевцу је завршила основну школу и девет разреда Више учитељске. Као учитељица радила је у Кривом Виру у Источној Србији. За време Првог светског рата живела је у Крагујевцу без посла, а 1919. почела је да се активно бави новинарством у Београду.  Њен брат био је Стеван Јаковљевић, чувени српски књижевник, аутор романа „Српска трилогија.“

Као новинарка  радила је у „Новостима“, „Штампи“ и „Времену“, а пуних петнаест година била је незаменљиви сарадник „Недељних ислустрација“, а истовремено је и преводила је са француског и руског језика Александра Диму, Игоа, Толстоја…

За време Другог светског рата одбила је да пише за окупацијске новине“Ново време“ и „Обнова“ .

Заступљена је у монографији српског новинарства.

У „Недељним илустрацијама“ објављивала је романе у наставцима: У словеначким горама( 1934-1935), То је било једне ноћи на Јадрану( 1935-1937), Грех њене маме( 1937-1938), Отмица мушкараца(1938-1939), Непобедиво срце(1939-1940), Рањени орао( 1940-1941); Изгубљено дете(недовршено штампање 1941); Мала супруга, Изданци Шумадије.

Роман у наставцима био је намењем најширем читалачком кругу и настао је са намером издавача дневних новина да привуче што више читалаца а тиме и да се оствари што већа добит.

Први роман који је објављиван у новинама био је Робинзон Крусо Данијела  Дефоа ( од 17.октобра 1719. до 17. октобра 1720. године). Дневни подлистак романа у новинама увео је француски издавач Жирарден 1.јула 1836.године у La Presee који је доживео незапамћен успех.

Мир –Јам је објавила и збирке приповедака:“ Дама у плавом“, „Девојка са зеленим очима“, „Часна реч мушкараца“ и „Све оне воле љубав.“

Тамо далеко посвећена женама, мајкама, мученицама

Мир- Јам је писала и драме „Тамо далеко „  „Еманципована породица, извођене су у београдским позориштима.

„Моја драма Тамо далеко посвећена је женама(…)оним мајкама и мученицама, које су дале своју крв Отаџбини, кроз крв својих синова… и заклопиле очи од туге и патњи, као Мајка Југовића… Посвећена је и  оним мајкама, које носе преране седе власи од непреболних раназа својом децом,  и ипак живе, некад се и радују, али у њиховом срцу увек је једно место болно, јер вечно, некога нема…И оним мајкама које су доживеле најлепши дан свога живота, да дочекају победнике, и са њима заједно да уживају радости слободе и новог живота…Посвећена је и оној маси жена отмених и сиромашних, кад су све биле једнаке, све пред једном истом борбом за егзистенцију, у оним тешким данима ропства, и са једном заједничком тугом, која их је спајала пријатељством и љубављу…И младим девојкама, женама будућности, које су онда били синови својих матера, и на својим нејаким плећима носиле терет живота око издржавања оних млађих и самораних…(…)

…Моја драма је живот под окупацијом. То је женска епоха у историји, јер је цео привредни живот био на плећима сељанке,а све што је представљало мушку снагу, отишло је тамо…далеко. Жене, деца, старци и неспособни, то је био народ под окупацијом…Карактеристика окупације то је онај виталитет у српске жене, који јој није дао да клоне. Она је умела да се насмеши кроз плач, и да плаче кроз смех.

(…)Потребно је сетити се прошлости, баш зато што смо сада толико срећни, па да не постанемо себични у тој срећи и заборавимо оне који почивају на дну морске пучине, на хладним кршевима Албаније, на Крфу, Кајмакчалану…“

Ова њена драма играна је 15 пута у сезони 1929/30.године.

Пресуда Оскара Давича

Популарна Мир -Јам умрла је 22.децембра у великој беди 1957.године у Београду.

Наша Џејн Остин због политичке осуде није могла да пронађе посао после вишедеценијског бављења новинарством.

Осуду је изрекао лично Оскар Давичо 1945.године на седници Савеза књижевника Југославије:

“ Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржујски, сентиментално и сладуњаво као Мир Јам.“

После оваквог изричитог негодовања, заправо пресуде Оскара Давича, сва њена права су избрисана.  Неуморне мушкобањасте припаднице АФЖ-а шамарају све оне девојке и девојчице које виде са књигама Мир Јам., отимају им књиге позајмљене из библиотека , цепају и бацају листове и немилосрдно  газе чизмама.

На једвите јаде њен брат Стеван је успео да јој изради неку малу пензију од које није могла да живи иоле пристојно. Ауторска права преписала је свом издавачу књижару Ивану Веселиновићу, уз захвалност што јој је дао новац да купи нешто угља како се не би смрзла.

Када је умрла 22.децембра 1952.године, у незагрејаној соби,  неки безлични глас је ту вест  телефонски саопштио Стевановој кћерки без иједне речи саучешћа.

Морални кодекс – основа породичног живота

Интересовање за њене романе није престало до дана данашњег и у овом 21. столећу када је емнаципација жена достигла незапамћену афирмацију.

У чему се оогледа тајна њене непрекидне читаности и  интересовања?

Мирјам је пресликала модел урбаног грађанског живота, грађанску породицу са њеним утврђеним хијерахијским редом, инсистирала је на очувању и поштовању традиционалних вредности, на етичности и доследности. Основу сваке њене приче чини морални кодекс: све што се дешава изван оквира допуштеног, нормираног и утврђеног понашања актера њених романа – доживљава осуду и подвргнуто је прекору.

На страницама њене прозе сусрећемо жене свих професија и профила: гимназисткиње и трговачке помоћнице, сељанке и градске жене, инетелектуалке и кројачице, дактилографкиње и правнице, монденке и домаћице, оне неискусне које чежњиво сањају о истинској и чистој љубави и оне друге које се потпуно заборављају и предају мушкарцу пре брака, распуштенице и невернице, намигуше и одане мале супруге, чедне наивке и раскалашне превејанке, одане супруге и копилуше, покорне женице које се свијају око домаћег огњишта и растурачице бракова.

И свет мушкиња је разнолик, креће се од бескрупулозних заводника до брижних мужева, од оних којима је само до провода са девојкама и који не мисле озбиљно до оних који траже озбиљну, радишну и невину животну сапутницу. Јер, како каже једна од Мир-Јаминих јунакиња“само је жена у стању да удахне нову снагу, поврати веру у живот и уздигне из понора. Само је жена у стању да охрабри и дарује велику и несебичну љубав.“

Мир- Јам је била одличан познавалац женске психе, она је до танчина откривала најљубавнију страну својих јунакњиња, и сама неудата и она је сањарила о вечној љубави, о лепоти брачног живота, али у реалном свету у коме је живела препознавала је рушилачку енергију која је поништавала њене и сањарије њених јунакиња.

Њена женственост огледала се како у дамском начину одевања тако и у сликању позитивнх јунакиња: увек у љубичастим хаљинама, рукавицама, шеширима са великим ободом, она је сопствену слику уграђивала у причу. Вешто причајући занимљиву причу са вешто вођеним заплетом сусретима на необичним местима, јунацима из различитих  друштвених класа, породичним жељама, свађама, помирењима, разлазима и поновним суретима са срећним крајем и поуком,  омогућавали су посебно читатељкама увек жељним љубавних прича,  да пронађу читаве пресликане делове властитог  живота.

Грађански урбани живот у Србији подвргнут је Мир-Јаминој анализи, са јасно постављеним границама између доброг и лошег, између моралног и неморалног, са очигледним саветима и поукама да су у  љубави најбитније особине разумевања, праштања, поштовања и подршка чврсти темељи на којима почива брачни и породични живот.

Потом оно што је и омогућивало незапамћену читаност јесте лакоћа приповедања, једносмерна праволинијска нит са предвидљивом завршницом,  потом животни рам који су саградили и учврстили мушкарци, стварни господари унутар кога живи и по чијим принципима делује женско биће, сан о иделаном мушкарцу   – све то чини да интересовање за Мир -Јам и даље траје. Посебно сликовитост и филмичност који су омогућили екранизацију најпопуларнијих њених дела.

„Рањени орао“ је драматизован и 1978. постављен на сцену Атељеа 212 , а по коме је снимљен и филм, и екранизован као тв серија, као и , „Непобедиво срце“ и „Грех њене маме“ и „То је било једне ноћи на Јадрану.“

(Из књиге „Арахнина нит“, Унирекс, Подгорица – Унирекс груп, Београд, 2018.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: