Милисав Поповић: Милов потоњи плес

Пише: Милисав Поповић

Чини се да ниједни предсједнички избори у Црној Гори од оних из 1997. године у свом предвечерју нису имали боју која личи праскозорју као ови марта 2023. Седмоструки премијер и двоструки предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одважио се да се бори и за свој трећи председнички мандат упркос уставним одредбама. Тиме Мило показује тежњу да достигне дужину владања књаза и краља Николе и понови све оно лоше књажевог оца војводе Мирка и његовог брата књаза Данила – злогласнога Зека Манитога. Мирко је због убиства књаза Данила од стране Тодора Кадића дао да се донесе закон по којем „ни дијете у одиве Кадића не смије да остане у границама Црне Горе док је свијета и вијека“. Слично Мирку милогорци су запријетили Србима у Црној Гори да ће бити изнесени тракторима из Црне Горе уз језиве покличе – „Србе на врбе!“. У Морињу су подигли спомен-обиљежје следбеницима усташе Павелића – творца Јасеновца.

Мирко је наредио покољ кучке дјеце, жена и стараца, а Мило је Мирку подигао споменик на Кучким пазару насред Подгорице.

За Милове владавине догодило се око 50 нерасвијетљених убистава међу којима су убијена и три његова безбједњака – Жугић, Распоповић и Шћекић. Мучки је убијен и директор „Дана“ Душко Јовановић. О Миловом пверцерају дувана Пипер Душко писао је и у једној мајско ноћи све због тога страдао је. Питала се Црна Гора ко то мучки уби Душка. Одговор је само један – убила га је „дуга пушка“. Убица се сам открио када Мило казао је Душкову је смрт тражио коме он сметао је.

Током дуге Милове 30-годишње владавине из дана у дан, из ноћи у ноћ, по трговима и друмовима, чак и у Скупштини Црне Горе одјекивало је: „Мило, лопове!“.

Упоредо са изборном кампањом у Црну Гору долазе на рате евроатланске бирократе и постављају услове за приступање Црне Горе Европској унији. Шта ће Црној Гори оваква ратнохушчашка, фашистичка Европа која упућује тенкове и топове на Русију, баш као што је то радила муслинијевска и хитлеровска Европа. Црној Гори треба она вилибрантовска „Европа сад“ која умије да се покаје, а не било каква и било када. Треба јој она Европа која неће подржати Мила за господара Црне Горе, а умјесто тога подржаће да се Милово суђење због шверца започето у италијанском граду Барију настави у његовој Црној Гори.

Противкандидати Милу су четворица из парламентарне већине што може само у Миловој Црној Гори, али и што показује колика је чежња народа да он оде. Мило је прихватио сучељавање на ТВ-у са противкандидатом Андријом Мандићем, вођом Демократског фронта, који се показао као поуздан мост који спаја политички растављене. Уз напомену да су њих двојица „најкомпетентнији“ да укрсте погледе и ставове о Црној Гори. Да ли ово значи да Мило већ види своју потоњу предсједничку уру и лабудови пјесму пјева. Не треба сумњати да ће морални и све популарнији кандидат „Европе сад“ млади Јаков Милатовић подржати Мандића ако дође до другог круга гласања иако је калајџија из Мандићевог табора синхронизовано заједно с Милом онако калајџијски (цигански) кидисао на вођу „Европе сад“ Милојка Спаића.

П. С. Жена кандидаткиња за предсједницу Црне Горе по други пут представља се као барјактар свих жена у Црној Гори. Професор доктор је, посланица је, има два презимена, два брака. На**бала се српских и четничких мајки, уморила се тражећи посрбице у Црној Гори. У Милову тикву пиша.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: