Милисав Поповић: Пси оглувјели од НАТО-а

Пише: Милисав Поповић

Навршиле су се 24 године од почетка двоипомјесечног даноноћног бомбардовања СР Југославије од стране 19 држава НАТО пакта, супротно праву и ставу Уједињених нација, цинично названог „Милосрдни анђео“, које је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Од тада су приспеле многе генерације младих које нијесу запамтила, а дај Боже и да не доживе, та злочиначка убијања жена, дјеце и стараца, избегличких колона, та стравична разарања градова, фабрика, болница, далековода, ТВ кућа, мостова док њима пролазе возови.

Због тих генерација, али не само због њих треба и причати писати о страхотама рата који је НАТО производио на просторима бивше СР Југославије, а какве и данас распирује на просторима Кијевске Русије – Украјине. Многи објекти на просторима Црне Горе и Србије, који су били мета НАТО ракета, а где није било људских жртава,готово су заборављени, а не треба их заборавити.

Такав један објект била је и радио-релејна радарска станица Војске Југославије на ловћенском врху Штировнику, у чијем је рушењу било и неке симболике.

Надземни дио овог објекта са свом опремом збрисали су томахавке. Посада је преживјела у подземним просторијама, а бомбардовање су преживјела и два пса вучјак у својим кућицама, али потпуно оглувјела. Ех, да су само пси потпуно оглувјели од НАТО бомби.

Предсједник Монтенегра Мило није се оглушио о НАТО бомбе, већ напротив… Али је постао и остао и глув и слијеп и нијем у односу на шест жртава НАТО бомбардовања у варошици Мурино 30. априла 1999. године, од којих су троје били дјеца. Иако је на власти Мило био и тада, па и све до сада, он никада није нашао за сходно ни саучешће да упути, а камоли да посјети или прими породице жртава НАТО бомби. А и како би када се из разговора Била Клинтона и Жака Ширака, о чему су писали медији, зна да је Мило означио Мурину као зону кретања Војске Југославије, чиме је ту зону учинио метом НАТО бомби.

Наравно, све је то било у складу са претходним Миловом дезертерством из Врховног савјета одбране СР Југославије. Чини се да би Мило и данас учинио свашто само кад би могао да настави да влада Црном Гором.

Видјело се то и када је у очекивању другог круга предсједничких избора, као у магновењу, помињао некакве „џепове“ у којима га чекају његови бирачи! А када га је у другом кругу млади Милатовић ставио у „мали џеп“, Мило је, истина, признао пораз, честитао побједнику, а онда као да је саслушао смртну пресуду себи, прозборио: „Ја сам на власти до 21. маја.“

Ето што значи суманута, дивља страст за освајањем власти…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: