Миливоју слали доказе о Катнићу

Прве податке и доказе из Хрватске о ратним догађајима из Дубровника, Цавтата и околине, Специјално државно тужилаштво (СДТ) добило је још у вријеме док је њиме руководио Миливоје Катнић. У тим документима, сазнају “Вијести”, помиње се и његово име – да је наводно као официр ЈНА, током агресије и опсаде 1991. и 1992. године, нечовјечно поступао према цивилима хрватске националности.

Нови докази из Хрватске поново су недавно стигли у СДТ, а осим тога и специјална тужитељка Тања Чолан Деретић с тимом СДТ-а извршила је и претрагу база података доказног материјала Међународног резидуалног механизма за кривичне судове из Хага, гдје је пронашла дио података.

СДТ огромну базу података Међународног резидуалног механизма може да користи однедавно, односно од како су ступиле измјене Закона о кривичном поступку (ЗКП-а), гдје је, између осталог, на предлог врховног државног тужиоца Милорада Марковића, инцирано да се јасно уврсти да се пред домаћим правосуђем користе и докази изведени пред Међународним кривичним судом у Хагу.

Име бившег ГСТ-а помиње се на неколико мјеста у базама Међународног резидуалног механизма, гдје га свједоци у изјавама описују као човјека који је “сијао страх” у команди ЈНА, која је у то вријеме столовала у хотелу “Македонија” у Цавтату.

Ти подаци, по процјени тужитељке Чолан Деретић, били су довољни да отвори истрагу против Катнића, који је саслушан у сриједу у згради СДТ-а, гдје је негирао оптужбе што му се стављају на терет.

“Специјално државно тужилаштво је, након оцјене доказа прикупљених од стране надлежних органа Републике Хрватске и пронађених претрагом база доказних материјала Тужилаштва Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, данас донијело наредбу о спровођењу истраге против окривљеног М. К., због постојања основане сумње да је извршио кривично дјело – ратни злочин против цивилног становништва”, наводи се у саопштењу СДТ-а.

Према тим наводима наредбом му се ставља на терет да је на подручју Хрватске, Општина Конавли, Цавтат, као официр ЈНА, поступајући супротно одредбама ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата и Допунског протокола уз Женевске конвенције, нечовјечно поступао према појединим цивилима хрватске националности.

“Тако што их је нападао, мучио, тјелесно поврјеђивао, те вријеђао људско достојанство и вршио насиље над менталним благостањем истих”, пише у саопштењу СДТ-а.

Бивши ГСТ, који се од 14. априла налази у притвору због друге истраге, у вријеме ратних дешавања у Хрватској био је помоћник команданта за правне послове у команди ЈНА у Цавтату.

Подаци у којима се Катнић помиње да је могуће нечовјечно поступао у Цавтату појавили су се још крајем 2011. године када су невладине организације – Акција за људска права (ХРА) и Центар за грађанско образовање (ЦГО) уз помоћ Фондације Фридрих Еберт организовале у Подгорици регионалну конференцију “Рат за мир – 20 година касније” у знак сјећања на 6. децембар 1991. године, који је означен као најкрвавији дан опсаде Дубровника.

На том скупу некадашњи затвореник логора “Морињ” Методије Пркачин јавно је оптужио Катнића, тадашњег судију Апелационог суда, да је као официр КОС-а наводно био одговоран за паљевине и пљачке у Конавлима, али и нечовјечно поступање и мучење Хрвата, које је слао у логор Морињ.

Катнић је тада реаговао и тврдио да “Пркачин све лаже”, те да му “морал није јача страна”…

“Мене није тукао, али ми је пријетио и уцјењивао ме. Рекао ми је: ‘Смрскаћу ти главу као змији’, а ја сам му казао: ‘Можете слободно, кад не могу да се одбраним, јер сам везан’. Док сам чекао да ме уведу код њега у канцеларију, извели су заробљеника Ива Пиплицу, кога је Катнић саслушавао. Лице му је било толико крваво да му се нису видјели ни очи ни уста”, присјетио се Пркачин почетком јануара 2021. године док је у подгоричком Основном суду чекао да уђе на рочиште у спору бивших логораша из Мориња против државе Црне Горе.

“Катнић је свиме руководио у Цавтату, сијао је страх и ужас по Конавлима”, тврди Пркачин.

Он је тврдио и да је Катнић наређивао да се пале и уништавају напуштене куће, а обимна документација о пустоши коју је оставила ЈНА током опсаде Дубровника у јесен и зиму 1991. године фото-документовала је Хрватска у ратној архиви, која је предата Трибуналу у Хагу.

Четири године касније, а у сусрет Катнићевом избору за ГСТ-а, ХРА и ЦГО писале су тадашњем врховном државном тужиоцу Ивици Станковићу да постоје сумње у рад Катнића током ратних дешавања.

У базама Међунаордног резидуалног механизма постоје и документа из ратне архиве Хрватске, гдје поједини становници тада окупираног Цавтата у изјавама тврде да се у у том мјесту, али и околини, од зиме 1991. до наредне јесени “ништа није могло урадити без знања Катнића”.

Катнића су у изјавама поменули и људи који га нијесу лично упознали, али су чули да је он особа која има све обавјештајне податке ЈНА и да се без његовог знања није могло ни ући нити изаћи из окупираних мјеста…

У ратној архиви Хрватске, посебно је занимљива изјава свједока Ива Палице из Мочића који је из Катнићеве канцеларије у децембру 1991. године “изашао крваве главе”…

Некадашњи ГСТ се од 14. априла налази у притвору Спужа због оптужби да је био члан криминалне организације коју је формирао бивши високи полицијски функционер Зоран Лазовић, а чији су чланови, према наводима из наредбе за истрагу, постали бивши специјални тужилац Саша Чађеновић и Петар Лазовић.

СДТ извиђао, па затворио случај

Након тврдњи једног од лидера тадашњег Демократског фронта Небојше Медојевића да је Миливоје Катнић током 1991. и 1992. године починио ратни злочин против цивилног становништва у Цавтату, СДТ, којим је у то вријеме руководио Катнић, формирао је предмет.

Специјална тужитељка Лидија Вукчевић је извиђај отворила у мају 2017. године, а потом је предмет затворен јер није било доказа.

Медојевићу је тада одлуком суда одређено два мјесеца затвора јер је одбио да свједочи о ратним злочинима за које је тврдио да је током 1991. и 1992. на подручју Цавтата и Конавала починио Катнић.

Опсада Цавтата

“Вијести” су претрагом базе података Међународног резидуалног механзма пронашле и проглас команде ЈНА у Цавтату од 7. новембра 1991. године гдје се житељима на крају и пријети репресијом.

“Не дозволите инциденте и пружите пуну сарадњу Одбору МЗ и команде ЈНА мјеста Цавтат јер ћемо у противном морати спроводити све расположиве законске мјере, па и мјере репресије”, пише у прогласу.

У том документу наводи се да команда ЈНА има сједиште у граду већ 20 дана, да Цавтат није претрпио разарања, али да то мјесто нема струје и воде, али да се ради на томе…

“Команда ЈНА учиниће све да вам помогнемо у нормализацији живота и рјешавању животних потреба.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: