Мило годинама скривао страст према писању: Хоћу да будем почасни предсједник – да средим архиву и своја сјећања

Одлазећи узурпатор институције Предсједника Црне Горе Мило Ђукановић на својој посљедњој конференцији  за медије поново је изрецитовао онај арсенал „аргумената“ за којима посеже сваки пут када се осјети беспомоћним.

Тако је рекао да је очуван мир, учвршћен мултиетнички склад деведесетих, да је Црна Гора поштеђена разарања током НАТО кампање, мирним путем обновљена и међународно призната држава, чланица НАТО, у предворју Европске уније, најразвијенија економија на Западном Балкан, да су реализовани пројекти попут тунела Созина, Луштица, вјетропаркови…

Наравно, убијеђени смо да ово не интересује ни његове највјерније фанове, а камоли уважене читаоце нашег портала, који су жељели да чују да ли ће се коначно повући из политике.

Неће.

„Оде чега да се повлачим? Од онога чему сам посветио живот? Не морате бити предсједник странке да бисте били одговоран грађанин. Све што буде требало тој политици и тој партији у свим будућим кампањама, имаће од мене“, поручио је он.

Ђукановић је рекао да нема намјеру ни да „мијења дрес“.

„У свакој прилици и у сваком својству наставићу да подржавам ту политику, па и партију на чијем сам челу био донедавно“.

Да му није доста политике и функција указује нам и то што ће тражити титулу почасног предсједника.

Тај период ће, рекао је, провести посвећен сређивању своје архиве, систематизацији дугог политичког вијека..

„… јер вјерујем да то може користи не само за моја дуогтрајнија сјећања, него и некоме ко има амбицију да се бави политиком. Добро је да чувамо и те писане трагове. Негдје мислим да се бавим тим послом и због тога ми одговара да користим статус ранијег предсједника. Да ли ћу се бавити још неким послом – о томе нисам размишљао. Више пута сам се повлачио из политика и на таква питања сам слично одговарао. Ако се одлучим да своју основну дјелатност допуним још нечим, то ће бити као израз једне озбиљне одлуке да енергију коју имам корисно расподијелим. То ће бити само у случају да препознам могућност за укључивање у неки посао који неће оштетити репутацију Црне Горе и моју репутацију предјседника и премијера“, поручио је Ђукановић.

Човјек би помислио да је ријеч о неком књижевнику или, пак, дипломати који је свједочио вихорима историје, а не о човјеку који ће остати упамћен по томе што је политичке позиције упрегао у сврху личног богаћења, успостављајући један схизофрени, криминални режим.

Одговарајући на питање како мисли да ће га историја памтити – као аутократу или реформатора, Ђукановић поручује да нема сумњу да ће историја то правилно вредновати, јер не мисли да живимо у времену у ком је могуће изводити такве судове.

То „недостојно“ вријеме које није кадро да објасни ту дубоку философију владавине једног шефа организоване криминалне банде, Ђукановић је образложио на себи несвојствен, помало – антиглобалистички начин.

„Не само због временске дистанце, него и зато што ово вријеме сматрам озбиљним политичким невременом. Глобална сцена захваћена је неподношљиво плиткоумним популизмом. Рационална политика повукла се пред њим. Политика је некад била простор за одабране, а данас је за оне који су жељни рекламерства. То не може бити трајно стање. Да може, свијет би завршио у катаклизми. Ово је једна лоша амплитуда. Данас нема памети за извођење озбиљних историјских закључака“.

Збогом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: