Мило губи подршку бирача

Демократска партија социјалиста (ДПС) је уз листу за предстојеће парламентарне изборе предала 22.000 потписа подршке грађана мање него прије четири године.

Изборну листу ДПС-а подржало је овога пута 46.000 грађана, док су Државној изборној комисији уочи парламентарних избора 2012. године предали 68.000 потписа. По ријечима Божидара Чолаковића, вршиоца дужности директора Центра за политичку едукацију, то између осталог може бити и показатељ пада подршке грађана ДПС-у.

„Не би требало имати илузија да инфраструктура највеће партије није у пуном погону на нешто више од мјесец дана до избора и да недостаје будности за различите предизборне активности, па и за сакупљање потписа подршке изборној листи, између осталог. Чини се да је изабран тренутак који би испунио медијски простор после контроверзне одлуке Државне изборне комисије од прије неколико дана, а у симболичкој равни послужио као гест подршке таквој одлуци“, каже Чолаковић за „Дан“.

Подсјетио је да је ДИК донијела одлуку да не постоји потреба за измјеном Закона о избору одборника и посланика, након што је из МУП-а утврђено да личне карте нијесу биометријска исправа.

„Кад је ријеч о броју прикупљених потписа прије би се могло закључити да се ради о „стању затеченом на терену
у одређеном тренутку, кад се процијенило да би било најефектније предати листу, него што би се могло закључивати у правцу евентуалног пада подршке чланства изборној листи, мада би се о паду подршке бирача ДПС-у могло говорити. Највећа партија, несумњиво, има на располагању бројне механизме, остављајући по страни њихову природу, помоћу којих може довести број потписа, подршке на жељени ниво“, истиче Чолаковић.

Оно што је у вези са предајом изборне листе највеће партије симптоматично, како је навео, није толико број потписа, колико оно што је самој предаји претходило, дакле, одлука која битно утиче на сам изборни процес, која је произвела много буре у јавности, а за коју није постојао консензус релевантних актера изборне утакмице.

„Ако је више од пола године потрошено на стварање оквира у ком би могло доћи до изградње изборног повјерења, чини се да је оваква одлука, која је потекла, несумњиво, од највеће партије, тај напор прилично обесмислила, а регуларност избора може озбиљно бити доведена у питање. Да ли је у позадини суоченост са падом повјерења и жеља за очувањем саме суштине карактеристицног изборног инжењеринга који обезбјеђује изборне побједе, одговор ћемо добити 16. октобра“, закључио је Чолаковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: