Мило и Мета мајстори манипулације: Црну Гору и Албанију спајају само Албанци!

Пише: Иван Милошевић

Мило Ђукановић и његов гост из Албаније Иљир Мета данас су прогласили националне мањине мостом сарадње двије државе, црногорске у Албанији и албанске у Црној Гори.

И све је то лијепо на ријечима, када понеко не би знао шта се све догађало са националном мањином Црногораца у Албанији. Неки аутори тврде да црногорска национална мањина у Албанији нестаје, а да су томе, поред осталих, кумовали и споразуми између Владе Црне Горе и Албаније 1991. године. О томе пише чак и Матица црногорска у броју за јесен 2016. година, а аутор текста је Благоје Златичанин. Он тврди да „мост сарадње између Црне Горе са Албанијом сачињавају само Албанци са обије стране границе“, јер су Црногорци у Албанији, као што се напријед наводи, пред нестајањем.

-Наши исељеници у Албанији тек 2012. године имали су право по први пут да се изјашњавају на, такорећи, слободном попису становништва. Поново је исказан пасиван однос Владе Црне Горе и Министарства вањских послова и европских интеграција, који нијесу помогли нашим исељеницима да, у сарадњи са албанским властима, ријеше спорна питања око слободног изјашњавања грађана Албаније. То је допринијело да се примијени тај фамозни дискриминаторски члан 20 о етничкој припадности у ком јасно пише: особа која се изјасни супротно изводу из матичних књига рођених биће кажњена у износу од 1000 долара. Напомињем да смо ми сви у документацији написани као Албанци. Тражили смо помоћ од министра Игора Лукшића. Исти бирократски одговор добијамо годинама, односно да је Влада Црне Горе наложила црногорској амбасади у Тирани да провјери истинитост тих навода. Исте одговоре добијамо годинама и када је у питању имовина црногорских исељеника из Враке. Практично нијесу урадили ништа да заштите легитимне интересе својих сународника – пише Златичанин.

Он појашњава и какви су односи званичне Албаније према црногорској мањини.

–Црногорско исељеништво у Албанији је већ сто година изложено асимилацији и притисцима албанских власти, и наши људи немају ни основна права као црногорска мањина. А то је право на име, презиме, право на своју културу. Немају право на коришћење својих културних и вјерских добара на територији Скадра. Разлог је
једноставан – наша аутохтоност. Наше исељеништво је изложено асимилацији. Та асимилација је почела 1933. године, укидањем школа на нашем језику, и промјеном презимена, да би се наставила 1967. године укидањем наше цркве, и коначно декретом предсједника Скупштине Републике Албаније из 1975. – укидањем наших имена и презимена. Послије пада комунизма у Албанији трећина становника града Скадра је сачувала свој црногорски (нашки) језик и идентитет.  Али кратковидост наших људи у власти, а првенствено пасиван однос црногорске елите, или још горе неблагонаклони став исказан према свему што долази из Албаније, па и према својим људима, учинило је да наше исељеништво, за које је Ловћен био „олтар свети“, баци у њедра албанској нацији. То је велика трагедија за црногорске националне интересе. Све што се ради и што се радило од стране Црне
Горе до сада је само формално, али суштински ништа није урађено
за наше исељеништво, тврди Златичанин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: