И слова на продају

Прави је тренутак да се подсетимо: почетак писмености у Србији означио је буквар Саве Инока, који је штампан 20. маја 1597. године код млетачког штампара Рампацетија у Венецији. Од тада до данас, прва школска књига мењала се кроз време и друштвене прилике.

На уводним местима дуго је био краљ, па Тито, а сада Вук Караџић. Може се рећи да ова најважнија књига није имуна на идеолошке наслаге и политичке утицаје. Нажалост.

Моја генерација, и она понешто млађа, учила је из једног буквара, из књиге коју су некада стварали доказани књижевници. Не смемо заборавити да је реч буквар стара петсто и више година, и да се некада звала азбуквар и бекавица. Реч која мора да се изговара са поштовањем.

Данашњим првачићима нуди се двадесетак, скоро истих, буквара јер је Законом о уџбеницима прописано да предузеће које има регистровану издавачку делатност може да објављује и уџбенике. У садашњем каталогу уџбеника има око двадесет издавача који се баве овим преозбиљним послом.

У том шаренишу ташко се сналазе учитељице и учитељи, јер сви буквари личе као јаје јајету. Прописани наставни план заправо онемогућава значајнију креативност, док тиражи издавача зависе од умешности њихових теренских комерцијалиста.

И још један нонсенс: некад једини издавач школских књига, Завод за уџбенике и наставна средства, није прошао на тржишту са својим букваром.

Разумем тржишну утакмицу, али ми је посве логично да Министарство образовања окупи најумније писце и професоре, најмаштовије илустраторе, како бисмо добили најбољи и најлепши буквар који ће ликовним садржајем, појмовима, лексиком, методологијом, избором топонима првацима представити тих тридесет слова.

Данашњи малишани одрастају у технолошкој револуцији, зар није паметно да се и буквар електронски осавремени и прилагоди новом дечјем сензибилитету. Само на тај начин, а не тржишни и преписивачки, буквар ће поново доживети ренесансу и, опет, постати најдража књига у торби.

Аутор: Миломир Краговић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: