Милов ДПС је прошлост црногорске политике

Пише: Владимир Павићевић, Саветник потпредседника Владе Црне Горе

Резултати избора у четрнаест јединица локалне самоуправе у Црној Гори показују да је у току процес пуног развлашћивања Мила Ђукановића и његове странке. Од 30. августа 2020. године када је ДПС изгубио на парламентарним изборима до данас, партија господина Ђукановића је на локалним изборима редом губила општине – Никшић, Мојковац, Улцињ, Цетиње.

Најсвежији избори које смо имали 23. октобра донели су Миловом ДПС-у нове поразе, међу којима је најтежи онај у главном граду Подгорици. После више од тридесет година континуиране управе Демократске партије социјалиста у Подгорици, грађани црногорског главног града су одлучили да нову управу препусте политичарима који сви до једнога заговарају учвршћивање идеала оне велике августовске победе из 2020. године.

Занимљиво је и то да неке друге политичке формације, а не ДПС, у појединим општинама остварују резултат који им доноси апсолутну власт. Таква је ситуација у Плужинама, срцу Пиве и традиционалном упоришту Социјалистичке народне партије, где странка Владимира Јоковића сама може да формира нову управу. Или у приморској Будви у којој листа Демократског фронта, чији је носилац Мило Божовић, може самостално да управља Будвом у наредне четири године.

Очекује се да ће финале процеса развлашћивања Мила Ђукановића да се деси на пролеће идуће године када ће у марту или априлу бити организовани редовни избори за председника Црне Горе. Занимљиво је да представници победничких савеза из 2020. године за свог противкандидата на изборима за председника државе прижељкују управо Мила Ђукановића зато што је за ове две године Мило очигледно утонуо у филм сигурног изборног губитника.

У Црној Гори се нашироко коментарише како би Милова кандидатура за председничке изборе идуће године значила и његов финални и сигурни пораз. Уколико би уз председничке у истом дану били организовани и превремени парламентарни избори, то би уз извесно слање ДПС-а у прошлост црногорске политике, створило услове и да се реши криза Владе Црне Горе која је 20. августа изгубила поверење у Скупштини Црне Горе.

То би даље значило да би Дританова и Јоковићева влада могла да ради све до Видовдана следеће године, а да се ту негде око Видовдана формира нова која би рачунајућу на стабилније прилике и снажнију подршку у Скупштини могла пуном паром да настави са реформама које је храбро покренула ова влада.

У Црној Гори више не постоји дилема око још једне важне ствари. Свима је јасно да смо сада већ дубоко закорачили у постђукановићевску еру црногорске политике. Та ера доноси и потпуни отклон од антисрпских сентимената на којима је у дужем периоду Мило развијао своју политику. После турбулентног периода, пред Србијом и Црном Гором је период брзог унапређивања односа што је и интерес и жеља огромног броја грађана и Црне Горе и Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: