Милош Бојовић поводом доделе награде академику Дарку Танасковићу
1 min read![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/12/photo_5787447085828782752_y.jpg)
Милош Бојовић
Милош Бојовић, син проф. др Божидара Бојовића за ИН4С портал навео је да иза одлуке жирија да прва награда припадне академику Танасковићу најискреније стоји цела породица др Божидара Милошевог Бојовића.
Прва награда Фонда „Др Божидар Бојовић – Слава Србину“ додељена је др Дарку Танасковићу.
-Породици представља изузетну част установљавање повеље „Проф. др Божидар Бојовић“ за допринос науци и хуманости Слава Србину и овим путем се захваљујем изузетном родољубу, истакнутом заштитнику националне традиције и културе, пријатељу наше породице, господину Момчилу Вуксановићу на том чину.
-Господина Дарка Танасковића је управо препоручила његова словенска ширина, светосавска духовност, рафинирани израз и академски манири, научна далековидост као и национална брижност. Да буде први лауреат ове повеље која носи име мога оца, наводи Бојовић.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/12/photo_5787447085828782761_y.jpg)
Иза одлуке жирија да прва награда припадне академику Танасковићу најискреније стоји цела породица др Божидара Милошевог Бојовића.
-Да нас још дуго крепи господин Танасковић и показује прави пут националног спаса српског народа у геополитичком лавиринту, да га служи добро здравље, рекао је Бојовић.
Од изузетног значаја за српски народ овога краја отварање Српске куће, још једног топлог дома за чије укућане се надалеко по добру чуло. Посебно је значајно што се све ово дешава у периоду када обиљежавамо Дан уједињења што овом чину даје посебну симболику.
Поздрављам добру вољу и братску љубав предсједника покрајинске владе Игора Мировића, који је препознао потребу српског народа овог краја и пружио несебичну помоћ. Овим гестом је потврђена нит која повезује наш народ без обзира на административне границе наметнуте и настале на лажи, крађи и превари.
У Беранама је јуче отворена Српска кућа – кућа српских организација за очување културе и идентитета српског народа у Беранама и Полимском крају, и донација је Владе покрајине Војводине.
Српски национални савјет Црне Горе је прошле године, након упокојења великог хуманисте одлучио да утемељи повељу за хуманост и науку „Др Божидар Бојовић – Слава Србину“.
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/12/photo_5787447085828782762_y.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)
U Banskom dvoru, tada, prije rata Domu kultute, u Vijećnici, prof. dr Mladen Šukalo, tada još nije doktorirao, bio je organizator čitave serije sjajnih tribina sa najznačajnijim ličnostima tog doba na polju književnosti, umjetnosti i kultute uopšte, sa područja tadašnje SFRJ. Sjećam se jedne „Tribine“ koju je organozovao, pod nazivom „Islam i džihad“, kao gost je bio Darko Tanasković. Bio je pozvan i imam Banjalučki, Ibrhim ef. Halilović, koji je sa još nekoliko saradnika bio prisutan na tribini.
Glavna teza Darka Tanaskovića tada je bila da džihad nije islamska tvorevina, već Američka.
Poslije tribine, kako je bio običaj, pozvani su u kancelariju direktora Vide Huseđinović Grandić gosti i ješ neki od stalnih posjetilaca tribine, među kojima sam bio i ja. Moram priznati da mi se teza o izvorima nastanka džihada nije dopala, ali se nisam neposredno suprotstavio toj tezi, jer ipak nisam stručnjak za to područje, Darko je doktorirao na Islamu u Kairu, koliko se sjećam, ali sam čekao priliku da postavim jedno „neugodno pitanje“.
Sjećam se, sjedio sam preko puta rahmetli Ibrahima i Darka, pa sam Darku postavio pitanje kako objašnjava širenje Islama ratovima kroz istoriju, od doba kad još Amerika nije bila ni otkrivena.
Ulavnom, uključio se i imam, ali ja nisam htio ulaziti u polemiku, bilo mi je dovoljno da postavim pitanje, sjećam se da me je direktorica pokušala odbraniti što postavljam tako neugodna pitanja, nekim obrazloženjima.
Poslije 4-5 godina je došao rat, srušena je džamije Ferhadija, koje ne odobravam, bez obzira što je to bio odgovor na već porušene srpske crkve i manastire po BiH, jer tuđe zlo ne može biti pravdanje za sopstveno.