“Милош и Карађорђе су наши великани“, Вучић: Наћи начин да вратимо њихове бисте српском роду

Председник Србије Александар Вучић поручио је на церемонији доделе одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије да се данас обележавају два најважнија догађаја у оснивању српске државе и да су управо људи оно што их спаја, а без чијег жара и жртве ништа не би било могуће.

„Данас, 40 дана после Божића, ми славимо Сретење, најважнији датум у верском, политичком, културном и историјском календару Србије. За нас је Сретење црвено слово. Много тога смо започели, направили, завршили на Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Марићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда. И борба против зулума и неправде“, истакао је Вучић у обраћању на свечаности у Председништву Србије.

Председник је рекао да се обележавају два најважнија догађаја у оснивању модерне српске државе, први је ослободилачка револуција, а други је организација и уређење државе.

„При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог, условљавају се међусобно. Али ћу данас, пре него што вам уручим признања, да укажем на ону по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики, да су морали бити остварени“, рекао је Вучић.

Истакао је да Србија данас није ништа друго него одсјај оне ватре која је у њима горела.

„Наставак природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ни један посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин“, нагласио је Вучић.

Вучић рекао је да Карађорђе Петровић и устаници који су се на Сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи нису само заслужни „вечни очеви ове државе и ове нације, него и најбољи пример огромне вере и моћи“.

„Први српски устанак и Сретењски устав резултати су дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће, раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал“, рекао је Вучић.

Он је додао да је вековима раније Србија била земља без људи и да је део народа отишао ка мору и Млетачкој републици, а део у две велике сеобе прешао две велике реке и допао под власт и заштиту аустроугарских царева.

„Они који су остали изборили су се око онога што им је преостало, патријархалне заједнице око своје вере и око предања о некада славној Немањићкој држави. У 18. веку Срби у ком год царству да живе, живе на граници као војници и они који служе војним потребама. То је подразумевало и неку врсту аутономије и различите повластице, али је то проузроковало и сасвим ново повезивање из којег је настала свест о томе да нисмо тек тако нестали као народ, него да нас има на разним странама“, нагласио је Вучић.

Председник је нагласио да је револуционарне промене и слободу извојевао храбри српски сељак и да се то не сме заборавити.

„И Карађорђе, човек из сиромашне породице, који је сам израстао, учио, војевао, постао газда и кренуо да сања, да сања српску државу за све нас, никада није заборавио одакле потиче“, истакао је предсеник.

Вучић је додао да устанак није избио преко ноћи, већ да га је Карађорђе припремао годинама раније.

„Између првог и другог састанка у Орашцу, он је пешице, корак по корак, обишао буквално читаву тадашњу Србију. Ушао у свако село, сваку кућу, разговарао са сваким домаћином, чуо њихове жеље, питао шта је потребно. Радован Самарџић, који је о томе писао, каже како је пре устанака Карађорђе знао три основне потребе код Срба. Да се знају морални ред и односи међу људима, да се чува наслеђено и прима ново после проверавања, да се одлуке не доносе својевољно, него увек договорно, јер и други имају памети“, истакао је Вучић.

Председник је додао да је на тој матрици Карађорђе повео борбу за слободу и кренуо да ствара државу, прве организације, уставне акте, оквире државе, уређења.

„Без тог човека, без његовог сна, његове вере и воље не би било ни нас данас. Баш као што нас не би било без још једне велике личности, невелике растом, која је Карађорђев сан наставила. Милош Обреновић познат нам је, углавном кроз мане о којима смо слушали и не знајући много о свему. Њему, попут Карађорђа, замера се прекост, самодржавље, прича се о томе како су били опаки и опасни, а заборавља се колико је велики део тога што су носили био наметнут самим временом, околностима, историјом које су живели и стварали“, рекао је Вучић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: