Милов надничар поново осуо рафалну паљбу у празно

“Десница увијек инсистира на поларизацији, на црно-бијелим представама, на јасном одређењу између наших и њихових. У том дијелу постоји сличност црногорске деснице са европским десничарским партијама,” каже Прекић у изјави за БЕМАКС-ову Е Телевизију.

Није нам непозната ова интерпретација и анализа „деснице“ и „љевице“, али нам је нејасно зашто се представници ултрадесничарске монтенегринске опције попут Аднана Прекића која прећуткује „витештво“ Нена Калуђеровића, „поштење“ Мила Ђукановића и „слободарство“ белведерских пиромана, позивају да дају оцјене и анализе ове врсте.

У ствари, јасно нам је зашто и како полуинтелектуалци попут, историјској науци безначајног Прекића, користе сваку прилику да сврстају сваки појавни облик српске националне и политичке мисли у некакво „десничарење“.

Прекић покушава да оде и дубље у анализу, гдје по старом добром обичају тоне.

Он истиче никада у Европи десница није била тако доминантна, да може сама да буде на власти, већ да је увијек била тас на ваги. Каже да је у Црној Гори десница апсолутно на власти у Будви, Пљевљима, Никшићу, Подгорици, а уколико дође до реконструкције Владе, доминантно ће бити и на државном нивоу.

Прекић је казао да десница експлоатише одређене теме попут отуђености политичких елита, да су политичари заробили институције и да паразитирају, те да је направљен неприхватљив однос на све што има везе са политиком. Циљ десничара је, каже, да потпуно загаде политички простор. Сматра да су у томе успјели, те да ни у Црној Гори, ни у Европи нема јаког лидера који су се знањем, образовањем и искуством истакли, већ су на сцени популисти.

“Постоји снажан љевичарски, социјални елемент, који је рефлексија оног периода социјалистичке изградње на простору Црне Горе. У периоду између два свјетска рата те идеје су, због свега што се дешавало, имале јако упориште у друштву”, казао је Прекић који је вјероватно мислио на „пасје јаме“, стријељање неистомишљеника и Голи оток.

Наравно, Прекић није пропустио да нахпадне и градоначелника Никшића Марка Ковачевића, истичући да је његов надахнути говор класични „говор мржње“, оптужујући га за оно што није рекао.

Гле чуда, и овога пута полуинтелектуалац Прекић није прокоментарисао Ђукановићево призивање герилске борбе и крвне освете.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: