Милова (про)путовања – НВО (не)вјерницима обећања као терапија

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Да једног од највисочијих предсједника на некадашњим еx-југословенским просторима и на Балкану, уједно партијског лидера са најдужим стажом, ту „двометрицу“, како се то лукаво, зналачки, лирски и стилски изрази некад његов некадашњи најљући политички противник а касније (п)оста(де) његова највећа политичка улизица, током скоро тродеценијске владавине прате разноразне и многобројне афере примјер је незабиљежен у модерној црногорској историји, па и шире у регионалним оквирима и времену од посљедње деценије 20. вијека па ћерај све до краја друге деценије 21. вијека.

Тако би и оста(де) да се прича и приповиједа надугачко и нашироко, за његова и много дужа будућа времена. Дакле, иако су бројне афере обиљежиле његову сву досадашњу владавину оне га још увијек нијесу успјеле „свргнути“ са власти! Рекло би се да је веома о(т)поран и имун, уз то много жилав, а богме и чвороват неки седмоструки премијер и двоструки предсједник једне омалене, еколошке, демократске и усправне, од скоро обновљене независне, а још скорије НАТО-вске, надасве економски најпо(т)ентније, „најпросперитетније“ и истински најзадуженије државе на брдовитоме Балкану!

Не може владара и господара, демократски, нико смијенити са његовога политичкога трона! Као да је срастао са премијерско-предсједничком фотељом, што не би било необично а још мање чудно, јер у независној и НАТО-вској држави(ци) Црној Гори одавно се не дешавају чуда! Чуд(н)о би било да сам поднесе оставку, а неће како нам бахато рече све док он „не (пр)оцијени“ када је за то „прави тренутак“!

А све и да хоће отићи са власти не може, јер му не дају ни једни ни други, како позиција и партија ДПС-оваца, тако и много пута уједињено-разједињена опозиција! Сви су чврсти у „своме“ ставу и науму да се не уједињују јер им је добро онако разједињенима, живе као бубрег у лоју, а и народ – грађани их (по)дебело у свему (п)одржавају у власти и на државним јаслама! Кад њима не смета, мени још и мање, мада не могу то (не)природно стање макар не критиковати. А, какве вајде и од тога?!

Могу ли овогодишњи доста бучни улилчни протести, који су били започели са афером „Мигов коверат …“ на почетку године, а сада много спласнули како због (не)јединства опозиције тако и због „љетње жеге“, довести до пада „диктаторског“ режима Мила Ђукановића у Црној Гори? За сада нема одговора све до одржања дуго највљиваног конгреса ДПС-оваца!

Јесте „Миго са ковертом од 97500 еура“ подобро уздрмао политичко тло у Црној Гори, али завршни ударац који се очекивао од видео објаве – појаве „велике спортске торбе пуне пара из које Мило узима новац …“ изостао је уз обећање да ће бити објављен кад за то дође „право вријеме“, како рече његов аутор и „композитор“ Душко Кнежевић, одбјегли тајкун, (не)признати „пријатељ“ Мила Ђукановића и „златни спонзор“ ДПС-оваца и њихових бројних (изб)орних (п)обједа!

Вал протеста из 1989. године, на којима је зајахао „грађанску власт“ у Црној Гори, не могу се за скоро вријеме поновити! Само снимак „велике спортске торбе пуне пара из које Мило узима новац …“, како тврди „одбјегли тајкун у Лондону“, може подкопати и намах срушити политички трон на којему је засјео властодржац и „диктатор“ Мило Ђукановић! Све остало је љетњи повјетарац који разгаљује опозиционо-позициону политичку машту!

За сада једино добро или „политичка корист“ од „Мига са ковертом од 97500 еура“ јесте што су острашћени ДПС-овци смањили свој политички успаљени доживљај и свакодневно политичко палацање па добар дио вербалне енергије усмјерили ка припремама партијског конгреса за њих и њиховог партијског лидера, оца њихове нације и монтенегринске државе у октобру-новембру мјесецу текуће године, на којему ће вагати око изабора „новога-старога“ лидера-вође!

Одавно се њихов идол, партијски лидер, седмоструки премијер и двоструки предсједник-владар-господар није разлетио на „све четири стране свијета“ само да ублажи „јаки кроше“ који му је задао (не)признати (не)пријатељ“ Душко Кнежевић и амортизује политичку кризу насталу „случајем“ афера звана „Мигов коверат од 97500 евра“. Наравно, „дао је колико је дао“ па су, ипак, ДПС-овци признали мању половину од наведене суме да би имали одакле платити (од)штету ако им буде прифалило приликом пресуде!

Добро га је био „запотио“ његов „одбјегли бизнисмен“ из далеког Лондона, али „диктатор“ за сада није пао, иако се може рећи да се још није потпуно ни уздигао-опоравио! Признао је и није ни на трен (о)спорио: „дао је колико је дао“, па наставио да облијеће своје прозападне политичке пријатеље, бизнисмене, НАТО савезнике, од Америке, преко Њемачке па све чак до Тачија! Наравно да је и своју унутрашњу политику у потпуности посветио разноразним пријемима акредитованих амбасадора, познатих политичара, новинара и истакнутих личности са европских простора. Не треба заборавити ни његову претходну посјету Ватикану – папи Фрању у друштву његове љепше половине.

На свим тим разноразним и бројним састанцима са познатим или истакнутим европским политичарима па и оним нижеразредним није заостајао у својим политичким наклапањима и размишљањима о убрзаном и будућем (про)ширењу Европске Уније макар са још једном независном државицом НАТО-вскви опредијељеном и у његовом низу на реп равноправно (по)стављеној! Знао је у тим својим наглас медитацијама (о)држати и слово о личним препорукама па и савјетима са којима би се морало једном за свагда ријешити питање, од његове Монтенегро државе, признатога тзв. Косова! Наравно да су сва та његова политичка наклапања убрзо заборављена и никога од озбиљних европских политичара нијесу ни овлаш заинтригирала. Било би много боље да уопште нијесу ни изговарана.

Иако се може рећи да „двометрица“, као предсједник најмање државе из НАТО-вског савеза није жалио труда ни средстава само да би својим политичким посјетама и (про)путовањима (пре)окренуо свој политички суноврат у „нормалан лет“, изазван најновијом афером „Мигов коверат …“, ипак, политичко стање кризе његове тродеценијске власти далеко је од нормализације и политичког рејтинга до периода званог „Мигов коверат …“! Међутим, видно се примјећује да је, у претходне три-четири године у званичним наступима гдје држи говоре својој политичкој и страначкој ДПС пастви, обахатила његова реторичка вјештина и манипулаторско искуство коришћених „аргумената“, а све праћено честом употребом марамица за брисање пота (зноја) са његовог високога чела и са зајапурених образа.

Његови политички савјетници даноноћно осмишљавају и разрађују тактику и стратегију изласка из политичког нокдауна званог „Мигов коверат од 97500 евра“, а који још траје и пријети да пређе у хронично стање са забрињавајућим посљедицама по политички живот и несмјењиви Милов режим у његовој много вољеној, његовом владавином опустошеној и осиромашеној Црној Гори. У сврху наведеног сва (про)путовања подређена су превазилажењу настале политичке кризе која одвећ дуго траје и никако да се стабилизује!

Што се тиче унутрашње политике коју, такође, води (про)активно али са много мање политичког такта уз обахаћено понашање и благо речено опоре ријечи, са којима „чашћава“ своје политичке противнике, новинаре и(ли) све оне који га пропитују о „првом зарађеном милиону“, о његовим фирмама у иноземству, о „ничијој кући“ на Горици, о конфликту интереса, о Блажовим концесијама, фирмама и мини хидроцентралама и тако дље, ту његови савјетници долазе до изажаја и имају много више успјеха, јер користе већ деценијама добро разрађену, провјерену и веома успјешну методу у стилу латинске изреке „Дивиде ет импера“, све са једним изричито зацртаним циљем „опстанка режима креираног по моделу приватног феуда-државе“! Теме су једне те исте: народ, нација, црногорски идентитет, црногорски језик, српски национализам, српство, црногорство, вјера, вјерске слободе, угроженост монтенегринске државе, дукљанизација и тако даље и томе слично, али са по њега добрим резултатима на политичкој равни изазивања подјела у „демократској, проевропској држави и друштву цијелога његовога Монтенегра“!

Подјеле, подјеле и само изазивање подјела у његовој држави званој Монтенегро основа су тродеценијског трајања режима Мила Ђукановића. Да ли се црногорско друштво заморило од подјела или су оне постале „монтенегрински идентитет“, који одржава власт једнога човјека и све више гомила његово и његове фамилије материјално богатство, док на другој страни стандард огромне већина становништва је на граници пуког сиромаштва?

Добро опробани метод подјела и напада у циљу превазилажења настале политичке кризе и владавине режима Мила Ђукановића је поново на дјелу: Српска православна црква, НВО „Црногорска православна црква“, слобода вјероисповијести, православна вјера и православне вјерске заједнице! То су омиљене теме које увијек дају „добре“ резултате када је у питању опстанак на власти „диктаторски режим“ Мила Ђукановића.

Све оно што не успијева да надомјести на спољно-политичком плану он подјелама унутар државе и друштва Црне Горе успијева да макар избалансира, ако већ не може да однесе превагу и опет врати све у своју „политичку равнотежу“! Наравно, и сада се обрушио на цркве и црквену имовину православних храмова, а у великом луку заобилази исламске објекте – џамије и католичку цркву, њихове објекте и имовину! Питање црквене својине и црквених објеката по ко зна који пут опет му постаје омиљена тема са којом мисли пребродити своју личну и политичку кризу изазвану „Миговом ковертом …“!

Насрнуо на њих јесте, а да ли ће посрнути или успјети у свом науму и одржати политичко стање које му одговара остаје да се види! Да ли ће се политичка криза макар до његовога партијског конгреса стабилизовати а режим „диктатора“ издржати, па још који мјесец или годину (пр)одужити агонију несмјењиве власти једне политичке личности?

„Измишљајући домаће и стране непријатеље режим Мила Ђукановића наставља са преварама, пљачкањем, отимањем и бизнисом прве фамилије коју више нико зауставити не може“! Црногорски режим, институције система и бројне личности на најодговорнијим државним, политичким и привредним функцијама су оптерећени непотизмом и корупцијом, а нарко картели, афере „Коверат, Телеком, Лименка, Снимак …“ и организовани криминал у држави, као и бројна нерјешена убиства још и више угрожавају ионако набрекле проблеме које лични режим Мила Ђукановића већ годинама гура под тепих.

Наравно да је режим Мила Ђукановића највећа пријетња Црној Гори и најјача кочница побољшању социјалног положаја огромног броја осиромашених грађана и укупнога друштвеног напретка у овој маленој али НАТО-вски „равноправној“ држави. Само бенефити од НАТО-уласка никако да се оплоде и зауставе економски суноврат црногорских државних дугова који су озваничени да прелазе 70 процената БДП-иа односно око 3,3 милијарде еура. Наравно, за економски суфицит министри финансија државе Црне Горе (од)лажу из године у годину, а смањење дуга, такође, обећавају за један „краћи“ временски период до 2070. године! А, и са том рачуницом били би (пре)задовољни! Такву шансу за економски опоравак ни „просперитетни режим“ Мила Ђукановића не даје, а још мање обећава!

С правом се питају бројни незапослени и осиромашени грађани у Црној Гори, посебно они на егзистенцијалном минимуму у сиромаштву, откуда несмјењивом политичару и владару једне малене државице са претежно економски осиромашеним становништвом богатство од преко 18 милиона еура, евидентирано (к)од АСК-а, а почео је своју политичку каријеру у џемперу и за безмало тридесет година на власти успио да од премијерске и предсједничке плате нагомила званично двадесетак милиона евра у некретнинама?

Свакако да је и толико богатство енормно и стечено је на волшебан начин. А бројне приче круже, „гдје има дима има и ватре“, да је његово стварно богатство у некретнинама и новцу чак тридесетак пута веће од онога које нам служба АСК-а (не)званично саопштава!

Узмимо да за своје тридесетогошње владавине није трошио нити један једини цент него сва примања од личнога дохотка и службених дневница све стављао под камату па тешко да би се приближио његовом „легално“ стеченом „првом милиону“! На западу се тако енормно богатство стиче кроз неколике генерације, а запослени од поштенога рада током 40 година радног вијека једва успију намаћи неколико стотина хиљада еура, док наш седмоструки премијер и двоструки предсједник уз то политички лидер броји на десетине или пар стотина милиона! То се зове вјештина Миловог управљања „независном државом“ уз девизу „ми – ја знам(о) како“ и „за бољи живот (мој)“ него што!

За сва Милова (про)путовања, политичка наклапања и нво (не)вјерницима обећања може се рећи да су свакодневна терапија у његовом политичком животу и државничкој каријери, којим се константно користи како би опстао на власти и одржавао „демократски режим“ у којем је он сам премијер, предсједник, владалац и господар.

Нека нам дуго и дуго (по)живи како би једнога дана могао боље сагледати учинак и резултате своје дугогодишње владавине, а све уживајући у милионима које је оплодио „првим поштено стеченим милионом“!?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: