ИН4С

ИН4С портал

Милови први милиони: Афере „Југодрво“ и АМСЈ

1 min read
Своје богатство Мило Ђукановић је, по свему судећи, почео да стиче веома брзо пошто се устоличио у фотељу црногорског премијера 1991. године.

карикатура: Горан Шћекић

Своје богатство Мило Ђукановић је, по свему судећи, почео да стиче веома брзо пошто се устоличио у фотељу црногорског премијера 1991. године.

Наиме, како је објавио портал „Седмица“, његова влада је већ крајем 1992. године ушла у посао куповине горива од београдског „Југодрва“, који је савезни девизни инспектор Павле Зелић означио као криминално дјело кроз које је опљачкано 12 милиона америчких долара. Исти инспектор, наредне године је у подруму АМСЈ-а у Београду (организације чији је предсједник био Мило Ђукановић, док је секретар био Вукашин Мараш) пронашао шест огромних пакета са девизама, без икакве евиденције.

У извјештају савезног девизног испектора, број 3/0-1006/1-93. од 3. марта 1993. године , између осталог, стоји:

„Из Југодрва је 2. 10.1992. упућен телефакс – понуда на руке потпредседника Владе Црне Горе г-дина Љесара, са којом је понуђена продаја 1.400 тона бензина по цијени 0.70 ДМ по литру. Два касније 4.10.1992. у Југодрво је телефаксом стигао допис у коме г-дин Вук Рајковић, директор Јувенте из Подгорице, на основу усменог договора са г-дином Љесаром, шаље диспозицију за испоруку бензина намијењеног Дирекцији за робне резерве Црне Горе. У допису је наведено да се бензин упути на Југопетрол Бијело Поље (Крушево) гдје је стварно и упућен.

Дана 5.10.1992. из Југодрва су телефаксом послате техничке карактеристике безоловног бензина у Дирекцију за републичке резерве у Подгорици, на руке г-дина Вука Рајковића. Из прегледане документације се није могло видјети какву функцију у Дирекцији обавља Вук Рајковић, директор приватног предузећа Јувента.

Дана 16.10.1992. сачињен је у Београду купопродајни уговор између Југодрва и Републичке дирекције за робне резерве Црне Горе, по коме је уговорена купопродаја тачно 597,50 тона безоловног бензина, али по цијени од DEM 0.75 и 996.760 тона супера по цијени од DEM 0,80.

Дана 20.10.1992, Републичка дирекција робних резерви Црне Горе, путем трезора Народне банке Црне Горе исплаћује у готовом Југодрву DEM 1.629.914 на име наведеног увоза. Како је Југодрво бензин царинило у вриједности од USD 1.060.182, то је овако више наплатило USD 33.719,74; за шта је доказ и интерна документација Југодрва.

У овим фактурама, осим уобичајених трошкова, фактурисано је црногорској Дирекцији и дин. 10.663.634 на име цијене рада Југодрва и дин. 212.672.689 на име вриједност робе Fco граница. Поставља се питање зашто је извршено и како је обрачунато ово плаћање када уговором није предвиђено.

Из наведеног произилази да је на описани начин увезена роба више плаћена за USD 621.326 и плус DEM 33.719,74.“

У наставку извјештаја, савезни девизни инспектор описује још неколико сличних продаја горива од стране Југодрва купцима из Црне Горе, с тим што се умјесто Јувенте, као купци појављују КМС Подгорица и ИЛИНГ Колашин, да би у закључку навео:

На основу прегледане документације произилази да је Југодрво увозило деривате нафте на следећи начин: надлежним органима је приказивано да се деривати купују и плаћају посредничким фирмама по цијенама које су далеко веће од цијена по којима су те деривате у то вријеме увозила друга југословенска предузећа. Међутим, Југодрво је, у ствари, директно, без посредника, куповало деривате од фирме Берксихир из Румуније и плаћања вршило директно румунском предузећу, а дио уплаћивало на посебно отворени конто у швајцарској банци Seckuriti, а за дио се не може утврдити шта је са њим урађено. Укупно је увезена роба преплаћена USD 12.111.269. Осим наведеног, Југодрво је неосновано и без одобрења изнијело и у иностранство USD 200.000.

Мило Ђукановић

Инспектор Зелић је почетком 1993. године поднио кривичну пријаву против непознатих лица из Владе Црне Горе (премијер је био Мило Ђукановић), због основане сумње да је Влада Црне Горе, за потребе Републичких робних резерви, куповала гориво по већој цијени од понуђене.

После много година, питамо инспектора Зелића шта се десило са његовим кривичним пријавама?

-Упутио сам кривичну пријаву против Н.Н. лица из Владе Црне Горе и познато вам је шта је у њој стајало. Од више одговорних радника из Југодрва добио сам информацију да су комплетну шему инкриминисаних послова добили из Црне Горе, закључно са слањем дијела новца на банкарски рачун у Швајцарској. Никаквих повратних информација у вези те кривичне пријаве није било из Тужилаштва Црне Горе, што ме је веома чудило, јер је случај био крајње озбиљан.

Тек након годину дана, а непосредно након дебате у црногорском парламенту, Тужилаштво ми је доставило „очитовање“ на ту пријаву. Пријава је „очитована“ крајње арогантно, али неубедљиво, неаргументовано, и правно неуко, због чега сам направио приговор. Уследила је дуга преписка са црногорским Тужилаштвом, које је на крају затражило да им доставим оригинална документа – доказе у вези са пријавом коју сам им дао. Већину докумената сам вратио МУП-у, пошто сам направио фотокопије. Када сам полицију обавијестио да ми црногорско Тужилаштво тражи оригинале, после неколико дана су ми одговорили да су ти документи нестали.

Зашто ваша контрола у АМСЈ није завршена до краја?

-То је био најдрастичнији случај, у мојој каријери, спречавања довршетка контроле, у режији високих политичких функционера и шефова инспекцијских служби. Све је било крајње драстично и очигледно, сви који су морали да реагују, затајили су из разних разлога и интереса. Наиме, у току контроле у АМСЈ, у неком подрумчићу, у шест огромних картонских кутија, нашао сам неколико милиона марака у разним апоенима. Новчаница је било неколико стотина килограма, буквално у „ринфузи“, и нико у АМСЈ наводно за њих није био задужен. Није било никакве евиденције, а радник који ми је откључао, показао ми је папирић на коме је стајало да је задужен за „шест картонских кутија“.

У таквим случајевима, без изузетка, по најхитнијем поступку, девизе се привремено одузимају, па се накнадно утврђује одакле потичу, коме припадају и др. То сам и покушао, организовао хитно комисију и бројање, али је, као без душе, дотрчао секретар АМСЈ г-дин Вукашин Мараш који је, по договору са мојим шефовима, онемогућио бројање, одузимање и даљу контролу. Одмах сам о томе обавијестио савезног министра финансија и све које је требало, али нико није прстом мрднуо. Инсистирао сам да се контрола доврши, али сам због тога стављен на „црну листу“ и надаље на разне начине шиканиран, омаловажаван и онемогућаван у нормалном послу, а контролу у АМСЈ су завршили други, послушни инспектори.

Да ли сте до данас сазнали поријекло тог новца?

-Из веома поузданих извора сам сазнао да је те девизе АМСЈ остварио продајом бонова за девизе и за рачун Народне банке и морао их је тамо и прослиједити. Поента је била да су продали бонова за око 10 милиона марака, али им је у том тренутку постојао мањак који би, да сам девизе избројао и одузео, недвосмислено био утврђен. Такође би се сазнало ко је девизе које су недостајале користио и од тога се окористио. Добио сам писмо групе радника АМСЈ да је недостајуће девизе користио црногорски клан за шверц цигарета и вискија. У том клану је био и Радослав Секулић, директор Савезне управе царина.

Даља контрола у АМСЈ (без мене) на перфидан начин је одуговлачена све док недостајуће девизе нијесу сакупљене и враћене у АМСЈ и предате Централној банци. Овдје су „организатори“ направили грешку, јер на брзину нису могли сакупити и вратити исте врсте девиза које су узели, већ су вратили углавном марке и то још око 30 хиљада марака које су биле фалсификоване! Та информација је процурила из Народне банке и постала јавна тајна.

Да ли су случајеви „Југодрво“ и АМСЈ повезани?

-Постоји основана сумња да су организатори сумњивих послова у оба случаја – исти. Међутим, та основана сумња, из напред изнетих разлога, није проверена.

Ко је особа са „високе политичке функције у Црној Гори“ коју често помињете у налазима и писмима највишим државним органима?

-Име те особе полако се из магле „основаних сумњи“ само по себи појављује ових дана, па је није потребно именовати да би се знало о коме се ради.

Виши јавни тужилац Црне Горе, Божидар Вукчевић, на питање новинара (пошто је аферу отворила ревија „Исток“, средином 1994. године) – ко су људи који су преплатили нафту преко Југодрва, рекао је да су то непозната лица, јер су „имала нечитке потписе“!

Вук Рајковић је, иначе, вјенчани кум Мила Ђукановића.

Извор: портал Седмица

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Милови први милиони: Афере „Југодрво“ и АМСЈ

  1. Zlocinci, dok su otimali i krali, Srbija je bila krava muzara, a kad su se prejeli trebalo je zrtvovati.
    Ovo mafijasko i zmijsko kolo je dublje nego sto se zamisliti moze.
    Zasto su svi oni ucestvovali u rusenju Milosevica? Zasto su dosovci imali skloniste u Crnoj? Zasto su zemunci imali legitimacije crnogorske tajne sluzbe?
    Zna li ko sta je bilo sa Ljesarom?
    Jeli Milova mafija gazduje Srbijom?
    Velike pare veliki zlocini.
    Mnogo je pitanja bez odgovora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net