Миловић на Скају о понашању колеге Лазовића: Не ваља му што батина свакога

“Богами, навлачи Петар муку на себе форсирањем свак’ да се бије. Није то паметно. Нимало. Још изиграва пријатеља”.

Тако су сада одбјегли полицајци Љубо Миловић и Иван Стаматовић својевремено на криптованој телефонској апликацији коментарисали начине рада свог колеге Петра Лазовића, који је неформално руководио Одсјеком за посебну оперативну подршку у најзначајнијем полицијском Сектору за борбу против најтежих облика криминала, а на чијем челу је био његов отац Зоран Лазовић.

Миловић и Стаматовић о томе су разговарали крајем марта и почетком априла 2020. године након једног од хапшења припадника которских криминалних група.

Међусобно су коментарисали да пред другим људима причају све најбоље о старијем и млађем Лазовићу, али да су на опрезу са њима:

“Оће они на сваку страну да играју… Они балансирају свуда колико сам скапирао”, упозорава Миловић колегу који је тада радио у Лазовићевом сектору 26. марта 2020. године.

Након што су тих дана припадници Лазовићевог сектора ухапсили Новљанина који је по сопственом признању радио за оба которска клана, Миловић са Стаматовићем почиње причу о малтретирању ухапшених.

То чини 2. марта те године, након што му Стаматовић одговори да су једног од кавчана “мало тукли”.

“Бијете недужни народ”, шаље Миловић, након чега му колега одговара: “Неки кажу да нису недужни”…

И наредног дана настављају конверзацију о томе, када Миловић констатује да “Петар навлачи муку на себе”…

“Рајо стари човјек. Што сте њега били?”, пита он.

Полицајц му одговара да тог Новљанина нису тукли, али да га јесу “залегли”.

“Није пребијен. Јесте изведен из кола и залегнут, ништа друго. Јер је био на перионицу и искочили смо из кола, избацили га из кола и залегли. Е сада, има повреду око ока, али то је од бетона када је легао, види се тачкице. И онда је предат овима из ХН и ми га више нисмо ни гледали. Писао ми је и Глобус, за Алексића, рекао ми је и он да је добар момак. Ако га будемо хапсили, а како сам схватио, хоћемо, рекао сам да ћу рећи да се не бије он”, одговорио му је Стаматовић.

Миловић тада поручује:

“Што се мене тиче како ко ‘оће, него сам генерално за то, не треба сваког млатит’, ко заслужи и за кога се процијени да ће причат”, објашњава он кога треба тући.

“Ја то од почетка причам. Прићи лицима, ко се понаша нормално и сарађује и ми тако. Ко се почне ку**ит, њега да цимамо. Он ти је брате напалио Нешка и Зекија, као у трипу, сваког треба одвалити од батина”, одговара му Стаматовић.

Тада пита Миловића и је ли му се Петар Лазовић јављао од кад су почела хапшења кавчана и добија потврдан одговор и објашњење да му је написао да раде и сваки дан, али да се он на то “прави луд”…

“Чуди ме да се Зеки пали. За Нешка ме ништа не чуди, он је ограничен. Брате све се зна, сваки догађај кад се деси у детаље. Тај отац је мученик, врана, чак кум од Дабе шкаљарца. Не треба залијегати старе људе, прича нормално”, пише Миловић, а потом пита и зашто се Лазовић не јуначи када му “мангупи” пријете.

“Брате Кан му је јавно пријетио, па што га не изби? И њему и оцу. И Брану и Ивану. И Кажанегре са њим. Што Мињу не избије него сјече каблове у кућу? Ако оће да се доказују, што се на мангупе не доказују? Онда нико приговарао не би”, пише Миловић 3. априла 2020. године.

Стаматовић му одговара да је све у праву и преноси да је дан раније шеф СБПОКК-а Зоран Лазовић упозорио свог сина да га помињу на мјере…

“Све си у праву. Јуче смо расправљали око његовог посла ође. Шеф му рекао да брине за њега, да га спомињу тамо на мјере видио, па онда као да успори. А он сав срећан и ја му кажем да мислим да треба да послуша оца, а он као, ја живим за ово да сам са њим и да радим уз њега. Па ја рекох, иако не радиш ође, уз њега си, не мораш бити ође да би био уз њега, а он каже, морам бити ође. Сви га подржали, осим мене. Другачије ћу ја сада. Јер он мисли да смо ми његова војска, а не службеници полиције. И осим рамена што ме боли, то је још један разлог што не тренирам сада са њим”, пише полицајац.

Миловић му одговара да су “све то шупци”, а да је Петар Лазовић млад и незрео.

“Ништа не зна. По мени је све Зоран крив. Замисли брате после 15-20 година службе неком се доказују”, пише он.

Стаматовић констатује да Зоран Лазовић не би дозволио да му син из Агенције за националну безбједност пређе у његов тим: “Да је знао да ће овако бити”.

Његов колега, који је сада у бјекству, поручује да млађи Лазовић може радити, али да треба бити човјек…

“Ма не може да ради. Није он за овај посао. Сви смо прећеривали, али схватимо. А он, само би горе и горе ишао. Није за овај посао, вјеруј ми… Са њим се не може причати. И није наиван батице, него он баш ово хоће”, пише Стаматовић.

Миловић тада констатује да зна “његово срце”:

“Оће да глуми Зорана. Што не извади пиштољ па построји Радуловића и те буздоване са њим, него су га цимали”, пита он.

Миловић и Стаматовић су у бјекству, а Специјално државно тужилаштво терети их да су дио полицијског нарко-картела, који сумњиче за шверц најмање 4,3 тоне кокаина, прање око седам милиона еура и више других кривичних дјела.

Том оптужницом обухваћени су и Звицер и Петар Лазовић…

“Они ни себи помоћи не могу”

Миловић и Стаматовић у подужем дописивању констатују да Лазовићи немају пуно пријатеља, да се то покаже приликом сваког проблема и да ће се њма јавити чим им нешто затреба.

Они потом пребројавају њихове пријатеље, алудирајући на појединце са приморја и из Подгорице.

“Ти што би им помогли су далеко или по затвора. И себи помоћ не могу. Мисли’ на Шарце. Онај у Сплендид болестан. Онај на Свети Стефан класични обавјештајац и шпијун. Крије се у девет јама. Броји дане сви мртви да буду, а он из јазбине да изађе…Ко су им пријатељи? Мића из Зете и Убовићи. Боље нека се запитају мало”, шаље Миловић Стаматовићу крајем марта 2020. године, пише на Скају…

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: