Миловић: Вршиоци дужности ВДТ-а незаконито бирани

Министар правде Андреј Миловић упутио је Секретаријату Тужилачког савјета ново мишљење у вези са одредбама Закона о државном тужилаштву које се односе на избор вршиоца дужности врховног државног тужиоца, у којем истиче да је незаконита одлука којом је омогућено да в.д. врховног државног тужиоца након истека мандата остане на тој функцији.

Иначе, Министарство правде је 28. јула прошле године дало мишљење у вези са правним институтом вршиоца дужности врховног државног тужиоца.

– Наглашавам да предметно мишљење, које је потписано од стране тадашњег министра Марка Ковача, нема правног утемељења, из којег разлога повлачим предметно и достављам ново мишљење. Дакле, одлука Тужилачког савјета, донијета на основу мишљења Министарства правде, којом је омогућено да в.д. врховног државног тужиоца након истека мандата остане државни тужилац у Врховном државном тужилаштву је незаконита и таквом одлуком је прекршен Устав Црне Горе и Закон о државном тужилаштву – наводи се у документу који је потписао министар правде Андреј Миловић.

Он подсјећа да је Уставом прописано да врховног државног тужиоца бира и разрјешава Скупштина Црне Горе, на предлог Тужилачког савјета, по расписаном јавном позиву, и да се он бира на вријеме од пет година, односно да Тужилачки савјет утврђује предлог за избор врховног државног тужиоца.

Миловић указује и да је Законом о државном тужилаштву прописано да државни тужилац може да напредује у Врховно државно тужилаштво ако је оцијењен оцјеном одличан и уколико испуњава посебни услов за избор и да се у том поступку јавно оглашавају слободна мјеста државних тужилаца у ВДТ-у. Законом о државном тужилаштву су прописани и критеријуми за државног тужиоца који напредује, односно да се избор државног тужиоца у државном тужилаштву врши на основу оцјене рада државног тужиоца који се пријавио на оглас и оцјене интервјуа.

Обесмишљавају се критеријуми за напредовање државних тужилаца

Министар сматра да се поменутим одлукама Тужилачког савјета обесмишљавају критеријуми за напредовање државних тужилаца, па државни тужиоци из нижих тужилаштава, па чак и лица која претходно нису имала никакав додир са тужилаштвом, нпр. судије и адвокати, избор за в.д. врховног државног тужиоца могу користити као пречицу да постану државни тужиоци у Врховном државном тужилаштву, прескачући на тај начин све законом предвиђене процедуре.

Миловић истиче да одлука о напредовању вршиоца дужности није достављена државним тужиоцима који испуњавају услове за напредовање у Врховно државно тужилаштво, да као заинтересована лица законитост такве одлуке Тужилачког савјета провјере пред надлежним судовима.

– Дакле, у конкретном случају, бивша в.д. врховног државног тужиоца која је дошла из Вишег државног тужилаштва у Подгорици напредовала је одлуком Тужилачког савјета у Врховно државно тужилаштво, а да није расписан јавни оглас за то мјесто, чиме није дата могућност другим кандидатима да конкуришу, нити је оцијењен њен рад. Овакву одлуку Тужилачки савјет је донио на основу мишљења Министарства правде, у којем је наведено да вршилац дужности приликом обављања функције има исти обим права, овлашћења и одговорности као и врховни државни тужилац који је у пуном мандату – објашњава министар правде.

Он наглашава да се и начин избора ВДТ-а и в.д. ВДТ-а разликују, јер првог бира Скупштина, а другог Тужилачки савјет као прелазно рјешење.

– Наиме, врховни државни тужилац се бира већином од 54 посланика у првом гласању (двотрећински) или са 49 посланика у другом гласању (тропетински), док се в.д. врховног државног тужиоца бира са најмање шест гласова у Тужилачком савјету. Доношењем оваквог мишљења, изједначени су гласови најмање шест чланова Тужилачког савјета са 54/49 посланика у црногорском парламенту – истакао је Миловић.

Татјана Беговић је у августу ове године реизабрана на функцију в.д. ВДТ-а у наредних шест мјесеци.

То је одлучио Тужилачки савјет већином гласова тог тијела, а само су Стево Мук и Бојан Божовић (представник Министарства правде) гласали против.

Актуелни министар правде Андреј Миловић је тада, као чалн Предсједништва Покрета Европа сад, казао да Беговић не може бити бирана за в.д. ВДТ-а јер је била члан Тужилачког савјета на сједници на којој се бирало и гласало о кандидатима за в.д. ВДТ-а.

– Додатну сјенку на овај процес баца и чињеница да се члан ТС унапређује на мјесто в.д. ВДТ-а за вријеме свог мандата у ТС, што је противзаконито иако се ради о вршиоцу дужности – навео је Миловић тада у објави на Твитеру.

Он је подсјетио да је и претходна в.д. ВДТ-а (Маја Јовановић) управо преко тог статуса противзаконито обезбиједила стално мјесто у ВДТ-у, иако је била в.д., па се, како је додао, поставља питање и потенцијалног преласка у ВДТ тужитељке Беговић, чиме би дефакто напредовала иако је члан ТС.

– Чињеница која такође оптерећује овај потенцијални избор је и то што су претходна в.д. ВДТ-а Маја Јовановић и тужитељка Беговић куме, по сопственом признању, па се додатно шаље и лоша порука о већ традиционалним кумовским везама и напредовањима у тужилачкој организацији – упозорио је раније Миловић.

Врховно државно тужилаштво је у в.д. стању од октобра 2019. В.д. ВДТ-а Маји Јовановић 5. фебруара је истекао други шестомјесечни мандат на тој позицији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: