Милову кандидатуру нису подржали ни чланови породице

Кандидатуру лидера Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића за предсједника Црне Горе потписима нису подржали чланови његове најближе породице – супруга Лидија и син Блажо, али ни сам Ђукановић.

Овај податак открио је јуче портал “Борба”, који је потписе о кандидатури провјеравао на званичном сајту Државне изборне комисије. Овај медиј провјерио је и да ли се потписи функционера ДПС-а налазе међу потписницима Ђукановићеве кандидатуре. Ако се може вјеровати информацијама са сајта, његову кандидатуру нису подржали премијер Душко Марковић, Милица Пејановић-Ђуришић, министар правде Зоран Пажин, као ни директор полиције Славко Стојановић.

Сви ови подаци, ипак, узимају се са резервом након скандала са потписима предсједничким кандидатима Марку Милачићу и Василију Миличковићу, када су грађани пријављивали да су им потписи фалсификовани. Предсједнички избори биће одржани 15. априла. Ђукановићева кандидатура на предсједничким изборима је његов покушај четвртог повратка на неку државну функцију.

Он је најдуговјечнији владар у Европи, већ једном је обављао функцију предсједника Црне Горе, а седам пута је био премијер. Ђукановић је 15. фебруара 1991. године, на свој 29. рођендан, изабран за предсједника Владе Црне Горе и то му је био први посао. За предсједника ДПС-а изабран је 1998. године. Функцију предсједника Владе обављао је узастопно у три мандата. Петнаестог јануара 1998. године преузео је дужност предсједника Црне Горе, након што је 19. октобра 1997. године на, по многима, спорним изборима побиједио Момира Булатовића. На функцију премијера поново је изабран 8. јануара 2003. године. Био је лидер Блока за независну Црну Гору.

Почетком октобра 2006. године први пут је донио одлуку да се повуче са највиших државних функција. Био је посланик у Скупштини Црне Горе од октобра 2006. до 28. фебруара 2008. године. На мјесто премијера поново је изабран 29. фебруара 2008. године, да би се 21. децембра 2010. по други пут повукао са те функције. Није дуго био без “предсједничке” позиције, јер је у фебруару 2011. године изабран на челну позицију у Кошаркашком савезу Црне Горе. Већ наредне године – у децембру 2012. још једном се нашао на челу Владе Црне Горе, да би се након парламентарних избора у октобру 2016. по трећи пут повукао са државних функција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: