Милутин наша земљорадња
1 min readПише: Сибин
Сонда made in China „Чанг Е-4“ успјешно слетјела и безбједно се паркирала на тамној страни мјесеца, због чега су с дебелим разлогом многољудни косооки жути (комунисти) проглашени за „свемирску силу“, али не лези враже, код нас, међу ових пар мргодних гора, мин. Милутин агро Симовић изјавио нешто што је по свему вриједно дивљења, највише по томе што не извире само са политичког хоризонта: „Пољопривреда све више препозната као шанса за успјешан бизнис.“
Аха, стисни петљу и мућни главом, и усуди се ако смијеш распетљати овај муњевит увид, ову луцидну (само)спознају, према којој – пољопривреда пару обрће, под условом да је добро накалемиш!
Сад, ево, реците сами – по чему је, дакле, поменути мин. Милутин агро С, мање озбиљан рецимо од, иначе, смртно озбиљних Кинеза који у технологији, море, узнапредовали и досегнули онај левел да су се безмало ђутуре сви до једног виртуелизовали (пропутили, друшкане, кроз општу холограматизацију), међутим, убудуђе као и досад то је њихов проблем, а ми се мудро и без остатка бацамо на пољопривредни сектор.
Ово сам ја вама наумио саопштити и дати на размишљање… Шта би било, ех кад би било па да су сви министри Марковић Душка макар и упола озбиљни као што је то без сумње мин. Милутин, гдје би нам, дакле био крај, будући да би нам почетак био у поштеној, знојавој и нажуљаној земљорадњи?
Па ипак, ми јесмо друштво и природа у једном, са сељачким поријеклом у ђеду (многи од нас и у оцу), тако да није било бирократске естетизације насилног комунизма, матрак би ми већ данас битисали у зградуринама и мрштили се на све што је поврће, воће, специјалитет из баште који је ретро у односу на фаст фуд и улицу хране…
Не само да је Симовић М. докраја натурал, већ је и дубље поткован и упућен у материју, у дух њиве и потенцијал ливаде, у предност домаћег производа и валоризацију непрсканог (далекооог) сјевера. Није то барокнизам дискурса и политичко паламуђење, не би се рекло да је томе тако и у Милутиновом случају…
Зар не, има у Милутину много тога од човјека домаћина, нипошто у стилу Томе невјерног Николића (којег никако да већ једном иселе из виле!), који се очас посла покондирао и на сеоце родно заборавио. Не, не стоји исто и са Милутином, не мање добростојећим од неисељивог Томе, него друга је то прича и остављамо је овог пута по страни.
Сумирајмо: бизнис, дакле, своју јединствену шансу види и у пољопривредном сектору! Па добро, нико не каже да је бизнис нужно у најтешњем односу са урбанизмом, да је увијек већ одвећ градски, брз, онлајн, растрзан… Што исти бизнис не би могао да буде и „земљан“, у комуникацији са кромпиром и преговору са луком, у перспективи добар и са сиром, свакако и пршутом?…
(На билборду, мин. Милутин агро Симовић приказан као: домаћин енд бизнисмен у трактору! Изнад пароле: „Свјетски, а наш!“)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ako nijeste znali Milutin je zavrsijo polj . vakultet smjer ratarstvo u Novom Sadu a kasnije i magistrirao . Bio je jedan od najboljih studenata i veoma dobar momak pa je mislim kasnije cak i ostao da radi na vakultetu . Jednom kasnije sam se vozio vlakom sa nekim njegovim komsijama izNisica i pricali su mi da je donio neki kupus (sjeme) iz Futoga i da je rodio kazna bozja da ga ponijet nijesu mogli sa njive kolko ga je bilo. Znaci ako je iko kvalifikovan i ako bi mogao unaprijediti poljoprivredu u CG on je . E sad sto je kasnije upao u lose drustvo DRPSa druga je prica .
Ваљало би штогод написати, па и питати, на кога, или на шта Милутин личи.
Не знам како стоји ствар са другим министрима, али Милутин је пуни погодак.
Рецимо, онај министар школства, тако некако сметено, ни писмено, ни усмено, ни граматно. Да му даш сав свијет, не би знао ко је написао Октоих, а, изволи да га уручује. Ни они који га примају не знају, и ту га вежи. Ето, докле се дотекло.
Или онај војни министар.
Али, Милутин. Ма, на некога ми личи.
Прије свега, Милутин је расан.
Кројен за пољопривреду. За села.
Једном сам видио, кад је бануо иза појате, како су се говеда обрадовала. Није смијешно. Запамтила га, она, зумбеисана са жутим минђушама.
И Тарзан, онај дугајлија, било га је милина виђети преко Красића стране. Обилазећи стада и водопоје, и колибе, просто је плијенио. Но, са Милутином нема шансе нико. Питамо се мало, то је Милутинова трупина.
Naslov sjajan
Sjajno sibin….kao I uvijek, a narocito kad „obradjujes“ ovog ministra….ha ha ha hhh
Samo naprijed, majstorski!