Милутину Мићовићу уручено „Мирослављево јеванђеље“

Награду за дјело “Луче у тами Црне Горе” Мићовићу је, у име Министарства просвјете, науке, културе и спорта уручио директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић

Додјели је присуствовао Мићовићев брат, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, представници министарства просвете, директори других јавних устнова, књижевници, први човјек Никшића Марко Ковачевић, а изостало је присуство домаћина, предсједника Општине Петра Смоловића

Награда је, како је било одлучено у децембру, требало да буде додијељена у Кући Риста Ратковића, али је директор те установе Кемал Мусић у допису Министарству просвете, одговорио да “због гријања нема услова за додјелу”.

Одлуку да награда“Мирослављево јеванђеље” припадне књижевнику Мићовићу једногласно је донио жири у саставу Синиша Јелушић, Лидија Томић, Радоје Головић, Радоје Фемић и Миомир Ђуришић.

Предсједник жирија, Синиша Јелушић, образлажући одлуку, казао је да је Мићовић афирмисани и угледни књижевник, есејиста и публициста, аутор романа, књига поезије, огледа и расправа, фрагмената и есеја.

„Нарочито се истиче као један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и писаца словенских књижевности, тумача словенског културног насљеђа и духовних и културних веза Црне Горе и Русије. Мићовић је заступљен у неколико најзначајнијих антологија црногорске, српске и словенске поезије, а добитник је многих значајних награда,“ казао је Јелушић, додајући да централна тема награђене књиге представља питање историјске судбине Црне Горе, са посебним освртом на значај и важност његошевске традиције у формирању духовног идентитета Црне Горе.

Мићовић је казао да је “Мирослављевим јеванђељем” мала црква светих апостола Петра и Павла, а потом и град Бијело Поље, постала свијетла тачка на културној мапи свијета, која освјетљава осам вјекова српске културе уназад.

“Иако је за седам вјекова историје, за ово јеванђеље мало ко знао, оно је живјело у тишини Хиландара, чувајући краснопис и живопис средњег вијека, и јеванђелске ријечи, обучене у древну спрскословенску рукописну ћирилицу. Српски народ и Црна Гора са њим држе тако високо ‘Мирослављево јеванђеље’ зато што оно сваким словом, илуминацијом, говори да смо већ у 12. вијеку имали високу културу, дас мо већ тада на били уткани у моћну византијску и свјетску културу, ослоњени на Слово из кога ‘све постаде’. И прва реченица из божанског писма, коју смо превели на српски језик, и која се налази на почетку ‘Мирослављевог јеванђеља’ јесте: Искони бје слово- у почетку бјеше ријеч”, казао је Мићовић.

Он је нагласио је да је “Мирослављево јеванђеље” метафора наше историјске, кутлурне и духовне драме.

Примајући ову високу награду од државе Црне Горе Мићовић је примијетио да је посљедњих деценија Црна Гора ушла у тежак сукоб са самом собом, са својим културним насљеђем, али да се ради о сукобу који још увијек даје могућности да се не заврши катастрофом и колективном амнезијом.

Осврћући се на награђену књигу, аутор је казао да се она највише односи на насљеђе, прије свега Његошево, које је присутно у нашој савремености, јер су те луче увијек живе.

“Кад боље погледамо у себе и у кутлурно насљеђе, видјећемо да се сва духовна борба води, да се домогнемо бар зрачка тог првог Слова, на којем стоји све што истински постоји. Та полемика се своди – или борити се за пуноћу смисла и Слова окје нас ословљава по имену, или, без подвига да заборавимо на то Слово и пређемо у нбесловесност, прихватајући фалсификате, шкработине, смртни заборав, нихилизам, сопствено преименовање и разименовање”, казао је Мићовић.

“Драго ми је да вас све поздравим, прије свега у граду у којем је писано ‘Мирослављево јеванђеље’, које је настало двадесетак година прије него што се претпостављало”, казао је директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић. “’Мирослављево јеванђеље’ је у научном и умјетничком смислу толико репрезентативно дјело, којим би се поносиле много веће културе од наше. Књижевност има тај задатак да усправи човјека под небом, на том задатку је и Мићовић, чија је ријеч понекад јетка, али чија се ријеч памти. Надамо се да ће Мићовић још дуго бити са нама, да ће писати и освајати значајне награде, а памтиће се по томе што је завриједио Мирослављево јеванђеље”, казао је Радуловић.

Прочитајте ЈОШ:

Годишњица патријаршијске службе Патријарха Порфирија – На многаја љета!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: