Министар Бошковић протјерује ћирилицу, Алексић позива на борбу непрестану
1 min read
Пажњу јавности на крају ове школске године привукли су латинични трагови које за собом оставља министар просвјете Предраг Бошковић. У Бошковићевом мандату диплома Луча која је добила назив по Његошевом дјелу, које је славни владика свакако писао ћирилицом, одштампана на латиници. Тако су напрасно свједочанства која су одувијек штампана на ћирилици достављена школама на латиници. Тако је усмено наложено наставницима да од родитеља или од ученика „траже да се посебно изјасне уколико желе свједочанство на ћирилици“. У супротном, биће им издато на латиници. Тако је у школама, гдје су се матуранти масовно изјаснили да хоће свједочанства на ћирилици, речено да нема довољно формулара на том писму или их нема уопште.
Подсјећамо да ово није била пракса претходних деценија, већ су се свједочанства издавала искључиво на ћирилици.
Реаговања посланика на потирање ћирилице
Изјаву поводом протјеривања ћирилице добили смо од Будимира Алексића, посланика ДФ-а, који је позвао на отпор и борбу за српски језик и ћирилицу.
„Издавање свједочанстава је логичан слијед континуиране политике активне власти да се избрише традиција и култура из меморије српског народа и његовог идентитета“, казао је Алексић.
Алексић подсјећа да откад постоји српски народ и писана ријеч, а то је више од хиљаду година, све што је писано – писано је на ћирилици.
„Данас је ријеч о промјени цивилизацијског кода. Свједоци смо да актуелна власт жели да уведе Црну Гору у нови цивилизацијски круг, западно-римокатолички, правећи тиме радикалан отклон од источно-православне културе, и њеног књижевног и цивилизацијског наслеђа“, саопштио је Алескић и додао: „Родитељи и наставници морају одлучно тражити своја уставна права, јер Устав Црне Горе иако дискриминаторски када је ријеч о српском језику, ипак гарантује равноправност ћириличног писма, које је у Уставу истакнуто прије латинице. Сви треба да инсистирају на поштовању те уставне норме, треба да се боре за своја права да говоре српским језиком и да пишу ћирилицом, и да инсистирају на свим мјестима: у судовима, код међународних организација, институција, на улици да протестују тражећи своја права.“
Алексић закључује: „Само борба непрестана, као што су наши преци радили, за своја права и идентитет може да принуди дискриминаторски режим и институције антисрпске државе да поштују права оних који говоре српским језиком и пишу ћириличним писмом.“
Недовољно је јасно када је и по ком основу наложио овакво поступање Министарства просвјете. Посланица СНП-а, Снежана Јоница, тражила је ово објашњење од министра, додајући: „Ако већ не као неко ко је покривао више позиција у Влади Црне Горе, онда макар као некадашњи помоћник министра иностраних послова Србије и Црне Горе, Бошковић би требало да зна да Европа цијени оне који бране аутентичну традицију своје државе и народа, а ћирилица јесте неодвојиви дио Црне Горе.”
Јоница је истакла да Бошковић заборавља да су и све његове дипломе написане на ћирилици и да прогоном тог писма заправо бјежи од себе самог.
„Оправдано се поставља питање шта је следеће. Да можда неће организовати спаљивање књига на ћирилици и тако претворити Министарство просвјете и Владу Црне Горе у последњу европску ноћ дугих ножева. Подсјећамо да је Томас Ман, поводом спаљивања књига у мају 1933. године, рекао: „Ко пали књиге, палиће и људе“, казала је Јоница.
Из СНП-а су позвали родитеље да обрате пажњу на ово подметање Министарства просвјете и заштите ћирилицу која је наша вјековна традиција, по којој се препознавала Црна Гора.
Демократска народна партија такође је реаговала овим поводом:
„Посебно флагрантно јесте то што се у појединим школама ученицима и родитељима латинични образац свједочанства вјешто намеће, иако је то противуставно јер је у Уставу записано да су ћирилица и латиница два равноправна писма, а директори школа и просвјетни радници у обавези да ученике, односно њихове родитеље, питају на којем обрасцу ће им издавати свједочанства“, казали су из ДНП-а.
Они су истакли да је све ово довољно говори у прилог чињеници да је ријеч о класичној дискриминацији и подјели дјеце у образовним инстиуцијама, што је за сваку осуду.
„Очигледно је да актуелна власт све ово ради намјерно, пред саме изборе, како би скренула пажњу са многих афера које данас потресају Црну Гору. И да на тај начин уведе и подстакне нове подјеле међу дјецом, као и међу родитељима“, казали су из ДНП-а.
Црна Гора некада “најћириличнија”
Црна Гора, некада „најћириличнија” република у бившој СФРЈ, након скоро двије деценије потирања ћириличног писма уписала се у регистар „најлатиничнијих” држава региона.
Ћирилица као препознатљив знак идентитета је нешто чега се никада не бисмо смјели одрећи. Ваља се сјетити образложења оставке бјелопавлићких учитеља због окупаторске забране ћирилице у црногорским школама 1916. године када су написали: „Ћирилица је наша историја, њоме су исписани сви наши културни трагови.”
Чињеница је да су до почетка деведесетих година 20. вијека сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани ћирилицом: „Побједа”, „Стварање”, „Овдје”, „Историјски записи”, „Омладински покрет”, „Просвјетни рад”, „Васпитање и образовање”, „Универзитетска ријеч”, све локалне новине, све новине радних организација и све новине организација друштвених дјелатности. Ћирилицом искључиво штампани су и сви годишњаци Црногорске академије наука и умјетности, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника. До прије петнаестак година ћирилица је красила и сва издања „Побједе”, међу њима је и едиција „Луча” и сва издања „Обода” и „Универзитетске ријечи”, а касније и „Унирекса”, као главних издавача у Црној Гори.
Након доношења Устава Црне Горе 2007. године, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази, називи улица – исписани су латиницом. На латиници се води и сва државна администрација и кореспонденција, уз потпуно протјеривање ћириличног писма.
Ако неко и мисли да ће златни ћирилични вез Мирослављевог јеванђеља, које је писано управо у Црној Гори и коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење свијета” као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, затим Октоиха и других знаменитих књига прикладно замијенити жута слова „Просвјетног рада“ и насилна његова хиперијекавизација – добро се преварио.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Министар Бошковић, један од мултипрактик црногорских министара. Беше ли то она некадашња црногорска србенда?
Господин Будимир Алексић каже: „Родитељи и наставници морају одлучно тражити своја уставна права…Сви треба да инсистирају на поштовању те уставне норме, треба да се боре за своја права да говоре српским језиком и да пишу ћирилицом, и да инсистирају на свим мјестима: у судовима, код међународних организација, институција, на улици да протестују тражећи своја права.“
Све горе речено може да стоји, а што се тиче протестовања на улици против кршења закона и међународних норми које гарантују ћирилицу, српски језик и књижевност, историју српског народа у школама, што се тога тиче може се примјетити да је господин Будимир Алексић функционер странке која је добила највише српских гласова на изборима. Дакле чланови руководства те странке су на мјесту са којег је најлакше организовати такве протесте на улици, и питање је како би предтавници ЕУ администрације могли да затворе очи пред таквим протестима, као што лако затварају очи пред протестима који се представљајусамо као намјера за смјеном режима. У овом другом случају представници ЕУ администрације правдајући се да неће да се стављају на страну једне политичке опције и тако врло брзо и лако излазе из ситуације у којој се тражи од њих одговор. Међутим поставља се питање шта би набјеђени заштитници људских права из ЕУ и САД могли да кажу и предузму када би се организовали велики протести против покушаја вршења геноцида над српском националном и српском језичком заједницом, јер се оваквим организовањем тзв. школства у Црној Гори крши конвенција УН о спријечавању вршења геноцида из 1948 године. Питање је да ли би западни „борци за људска права“, након тога, могли отворено да подржавају овдашњи режим.
Овако остаје утисак да је гопсподин Будимир Алексић надгласан или маргинализован у предсједништву Нове српске демократије, па позива народ да се, како који, скупља и организује за такве протесте. Ако је то тако, ако се овакви ставови блокирају у предсједништву Нове онда политика Нове изгледа као прикривање и шминкање позиција ПЗП и Медојевића чији прелазак на просрпске позиције постаје упитан, а све изгледнији њихов останак на позицијама са којих су изгласали, са ДПС-ом 2006-те, антисрпски устав.
Слична је ситуација и са анти-НАТО протестима.
Nemojte nasijedati na provokacije jeftino plaćenih „botova“!
Cirilica je pismo Pravoslavaca, posto je Crna Gora (duklja) katolicka zemlja, odje mjeswta cirilici nema. A kada udjemo u NATO to okupatorsko pismo ce biti i zakonom zabranjenao.
Када уђемо у нато и када те пошаљу на руски фронт да у првим редовима идеш на Русе онда ће ти доћи ћирилица из дупета у главу католичка дукљо !
На дјелу је, дакле, прогон језика! Нападајући језик, покушавају нам покрасти и, потом, префабриковати меморију! А шта је човјек без свог језика… рибљи скелет избачен на ничију обалу. Заиста, новоцрногорац не зна шта чини; поводећи се сваким трендом, прихвата улогу која животари од данас-до-сјутра, кројена „политиком“ која је све осим оно за шта се издаје, компресујући се великим колико и млитавим ријечима, као што су Демократија, међуљудски односи, поштовање и његовање разлике. Комунисти су ту били генијалци (прихватам то што ми кажеш – јесу манипулисали масом преко кинематографије, што је, свакако, ствар на коју се ослања постмодерно доба), будући да нам је њихово тзв. Братсво и јединство систематски убијало дух! Стога комунисти нису имали појма шта је то језик, осим њих неколицине који су га настојали преточити у пуку, административну форму…
Један од бораца против српског језика и ћирилице (замислите – постоји неко ко се бори чак и против језика!) јесте Миго; да, то је онај који сања како ће једног лијепог дана срести се са предсједником Париза; да, то је вербални жонглер, забављач и одани теренац, који се до потоњег атома уградио у ДПС, коме успијева да мисли само кад је то у односу на неки партијски задатак; да, то је онај пироновац који ће нам ријешити велику загонетку: шта је оно неименљиво, и да ли, доиста, постоји теограматика.
Напослетку, тако то бива, крајње корумпирана политика са својим пластичним представницима, крену у напад на језик, јер, по неком неписаном правилу, обично на језик удара управо онај који је најмање од језика и ријечи. Да ли је могуће да, новоцрногорац, тако здушно потписује петицију и штрикира – истребити ћирилицу! (Некидан, док сам сједио на клупи у Његошевом парку, у лирској хладовини, препуштајући се хору цвркута који су надвисили историју и смрт, приђе ми пријатељ, млад човјек, и рече: Вјерујете ли ми, само зато што пишем ћириличним писмом, за које држим да је визуелно креативније (младић има двадесет и седам година), у овом друштву означен сам као ретро тип. Чак ми ту скоро, лектор рече: Побогу младићу, чему ова ћирилица, ти као да не знаш гдје живиш… Младић и ја, понекад се сретнемо у парку, како бисмо коју прочаврљали о умјетности, и баш тај дан, заговорисмо се око Бојсове опаске о Дишановом ћутању, и односу који је овај умјетник гаји према кординатору ДАДЕ, а који је, по његовим ријечима амбивалентан. Па, да, рече младић – како друкчије према Дишану, ако не амбивалентно!)
Још само ово, како вам не бих одузимао драгоцијено вријеме… Новоцрногорац је измислио ДПС, како би се крио изва ове „партије“, и одатле нападао све свето у Црној Гори, почев од језика па све до Цркве. Кад на првим долазећим изборима ДПС нестане, листом ће сваки новоцрногорац повикати: Еј бре, сумњаш ли да је мој образ аминовао работање ове партије и њене идеологије!
Поздравимо се: СЛОБОДА ИЛИ НИШТА!!!
Ne znam zašto niko od poslanika DF i SNP ne pita zbog čega se mora po posebnoj proceduri tražiti lična karta na ćirilici ako su oba pisma po Ustavu ravnopravna? Sjetite se novčanica u vrijeme SFRJ, sve su bile na ćirilici (srpskohrvatskom i makedonskom) i latinici (hrvatskosrpskom i slovenačkom), kao i natpisa u Švajcarskoj na 4 jezika (njemačkom, francuskom, italijanskom i retoromanskom, kojim govori manje od 1% stanovništva). Dakle, kad se hoće, sve se može! Problem je što živimo u „iskompleksiranoj banana-državici“ kojom upravlja najgori polusvijet.
То су потурице о којима Његош пише, само модерне. Некада су се домаћи ирзоди окретали турском окупатору, данас евро-ватикансо-америчком.
Латинични лупежи форсирањем латинице увлаче се у дупе Западу и тако постају говнари.
Надам се да ће се државно тужилаштво коначно позабавити имовним стањем минисра Бошковића и злоупотребом службеног положаја пребацивањем државних пара ссвојим портским клубовима.
Да је родитеља и наставника ово се не би могло десити.
Koristio sam oba pisma,a latinicu više.
Сада када ово видим више ћу да преферирам ћирилицу.
Из ината!!!
Da nijeste cirilicu prozvali srpska , mi bi i dalje pisali njom , ovako eto vam je sretna vi bila .
Срећо моја, не смета само теби српска ћирилица. Ти си од оних што се радују раширених ногу.
Da nijeste vi htjeli sa boskovicem u koaliciju ali vas odbise prevaranti jedni.