Комисија за политички систем и унутрашњу политику одобрила је предлог закона о унутрашњим пословима, који ће највјероватније бити усвојен данас на сједници Владе.

Тим законским рјешењем Управа полиције добила је посебан статус унутар МУП-а, а њиме су и јасно дефинисане линије рада и одговорности, успостављен је и систем оцјењивања полицијских службеника док су примјена овлашћења и средстава принуде усаглашена са стандардима ЕУ…

Поглављем II (члановима 9 до 14) створили су се услови да полиција добије посебан статус унутар МУП-а.

“На тај начин УП ће добити потпуно професионалан менаџмент, који ће бити препрека за утицај политике на њен рад и базираће се искључиво на полицијском послу. Већа оперативност и независност су кључ успјешне полиције, која уз адекватну контролу представља најбољи алат у служби грађана, а концепт полиције са посебним статусом у МУП-у добиће се служба која се бави искључиво спровођењем закона, а никако кадрирањем и финансијским пословањем и са њима повезаним активностима. Свакако на овај начин би политичка одговорност министра у дијелу резултата у борби против свих видова криминалитета, укључујући организовани криминал и корупцију, добила свој пуни смисао”, пише у Предлогу закона о унутрашњим пословима.

У даљем тексту прецизније су дефинисани послови свих организационих јединица, а УП ће бити организована кроз секторе, одсјеке, центре безбједности, одјељења безбједности, групе, јединице и станице полиције као и финансијско-обавјештајну јединицу.

Уређено је ко се налази на челу ових појединачних организационих јединица као и линије одговорности.

Чланом 14 уређена је неутралност и оперативна независност полиције, а посебна пажња током интеграције УП у састав МУП-а, захтијевало је дефинисање њене оперативне независности како од министарства тако и од других органа државне управе. Законом је јасно прецизирано које полицијске послове и овлашћења самостално ће обављати директор и помоћници како министар не би улазио у оперативни рад УП.

“Министар унутрашњих послова превасходно је задужен за управљање људским ресурсима и финансије, као и за стратешко планирање и вањску политику, док ће се за сами оперативни рад и конкретне полицијске послове и поступање старати руководство УП. Министар, у складу са одредбама овог закона, може да захтијева посебне извјештаје у вези са радом УП али уз пуно поштовање оперативне независности”, пише у Предлогу закона о унутрашњим пословима.

У односу на досадашње законско рјешење, предлогом закона предвиђена је већа улога министра, а кроз 17 тачака проширен је и број послова које обавља полиција.

“Уређена су и начела и стандарди полицијског поступања као одраз пуне посвећености достизању европских стандарда у поступању полиције заснованим на општеприхваћеним постулатима. Као новина закона јавља се и прописивање полицијско-обавјештајног модела као начина руковођења, односно управљања појединим полицијским пословима на основу криминалистичко обавјештајних информација, прикупљених у складу са законом, ради дефинисања приоритета у области спречавања и сузбијања криминалитета, као и доношења одговарајућих одлука у вези са тим („intelligence-led police“)”, наводи се у образложењу.

Први пут установљена је у почасна гарда, која на основу одлуке министра учествује у свечаностима, церемонијама и пријемима…

Прописана су и нова бројна полицијска овлашћења, а новина је праћење радњи полицијских службеника уређајима за аудио-визуелно снимање у циљу заштите безбједности лица и имовине, али и контроле примјене и заштите полицијских службеника.

Члановима 60 до 69 прописана је обрада и прикупљање личних и других података, што представља новину у односу на важећи Закон о унутрашњим пословима којим је ово питање било регулисано подзаконским актом.

Једна од кључних новина биће појачана контрола рада полиције и јачање Унутрашње контроле.

Предлогом закона предвиђено је да се контрола прошири и на послове јавних набавки у МУП-у али и појачан надзор рада заштитарских фирми и заштитара. Овај вид контроле споводила би посебна организациона јединица МУП-а.

Законом су уређене надлежности Савјета за грађанску контролу рада полиције, али и поступање заштитника људских права и слобода као контролног механизма.

Напредовање искључиво по заслугама

Поглављем V уређени су радни односи службеника УП, што је било предмет посебног интересовања експерата, који су са МУП-ом радили на тексту закона.

Новим законским рјешењем дефинисан је модел одвајања радног мјеста од звања што је уједно представљало и обавезу предвиђену стратешким документима за улазака у ЕУ.

“Критеријуми и процедуре за запослење, напредовање и оцјењивање полицијских службеника постављени су јасно и транспарентно – каријерни систем је сада заиста успостављен по принципу заслуга а не само декларативно. Код запослења први пут се уводи провјера постојања безбједносних сметњи, напредовање је коначно добило своју процедуру и ток ослоњен у суштини на резлтатима рада са јасним критеријумима и мјерилима, а овим законом је коначно и тежња да оцјењивање полицијских службеник због својих специфичности изађе из оквира оцјењивања државних службеника у потпуности препозната и остварена кроз посебно поглавље закона посвећено искључиво начину и критеријумима за оцјењивање како полицијских службеника, тако и помоћника и директора полиције. Имајући у виду да до сада за руководећи кадар (начелници одсјека, центара и одјељења безбједности, команданата јединица, начелника Оперативно коминикационог центра и Форензичког центра) нијесу расписивани интерни огласи, већ се тај кадар попуњавао одлуком директора, што је довело до тога да се не могу други службеници са истим квалификацијама пријавити за то радно мјесто. Све то је узроковало мањак конкурентности и мотивисаности службеника. У циљу квалитетнијег нормативног, а самим тим и практичног рјешавања овог питања, Предлогом закона предвиђено је попуњавање ових мјеста расписивањем интерног огласа, чиме ће се допринијети повећању професионализма”, пише у образложењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: