Министар Гашић присуствовао обележавању 108. годишњице од Битке на Кајмакчалану

Министар одбране Братислав Гашић присуствовао је данас државној церемонији одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108. годишњице од Битке на Кајмакчалану.

Том приликом, министар Гашић у пратњи бригадног генерала Горана Момчиловића и пуковника Драгана Станишића положио је венац код Спомен-капеле и крај Спомен-костурнице српских војника на Кајмакчалану.

Државну делегацију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.

Министар Гашић истакао је да је Кајмакчалан свето место и симбол јунаштва, жртве и непоколебљиве борбе српског народа за слободу.

– Ова планина, натопљена крвљу предака, за нас представља више од места сећања. Она је трајни споменик части и поноса, али и подсећање на цену коју смо као народ платили за право да сами управљамо својом судбином. Овде је траг српског јунаштва остао за вечност, јасан и чист, као у снегу. Овде су наши прадедови животима платили право да се у часу судњега дана построје уз христољубиве витезове Светог кнеза Лазара – нагласио је министар одбране.

Том приликом, министар Гашић подсетио је на наредбу Врховне команде Српске војске за пробој Солунског фронта.

-„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебљивом вољом и надом у Бога, јунаци, напред у отаџбину!” – подсетио је министар Гашић.

Он је рекао да је битка на Кајмакчалану једна од највећих и најкрвавијих битака велике војне операције, која је одредила коначан ток Првог светског рата.

– Готово 5.000 наших војника положило је тог позног септембра 1916. године живот на овим падинама, не дочекавши да са врха Светог Илије или „Капије слободе”, како су га називали, поново угледају српску земљу. Историјски подаци кажу да је у борбама још 2.000 њих нестало, а да је чак 30.000 избачено из строја. Можемо ли ми, њихови потомци, више од века касније, мишљу да обухватимо величину те жртве? Да ли смо у стању да замислимо ове падине и врхове прекривене телима бораца палих у јуришу на куршум и бајонет? Јесмо ли свесни да је, можда, баш на камену који управо газимо проливена јуначка српска крв – рекао је министар одбране.

„Свака жртва, сваки живот који је положен на олтар слободе уграђен је у темеље наше државе“ – нагласио је министар Гашић истакавши да је Кајмакчалан симбол непокоривог духа који ни највеће силе и најжешћи непријатељи нису могли да сломе.

– Кајмакчалан је завет да се никада не поклекне пред завојевачем колико год моћан био, да се никада не одустане од права да будемо своји на своме. Нека ово место остане вечно у нашим срцима и сећању. Нека нас увек подсећа на оно највредније што имамо – нашу слободу и част. И нека нас обавезује да, упркос свим изазовима, останемо верни отаџбини, свом народу и идеалима који су овде одбрањени. Понесите са собом данас по један мали камен и положите га негде на тло наше свете Србије. Можда ћемо тако у Србију донети и понеку кап крви јунака који су крв проливали сневајући своју родну груду – рекао је министар Гашић.

Министар Старовић рекао је да верује да би сваки припадник нашег рода требало бар једном у животу да посети ово свето место, удахне ваздух, осети ветар који стално дува и каменито тло под својим ђоновима.

– Тек тако и тада ће потпуно разумети наше див јунаке, њихову храброст и одлучност њих који су тих последњих дана септембра 1916. године свакога дана надирали ка овим неосвојивим положајима „Борисовог града“ како га је непријатељ називао. Положајима који су више пута мењали посед да би наши јунаци коначно одбацили мрског непријатеља и ступили на тло Краљевине Србије – нагласио је министар Старовић.

Заузимање утврђеног врха Кајмакчалана, надморске висине 2.525 метара, кога су Срби звали „Капија слободе”, плаћено је великим жртвама. Битка за Кајмакчалан била је прва велика победа реорганизоване српске војске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: