Министар Гламочић: Нећемо дозволити ГМО

Србија неће дозволити гајење генетски модификованих организама (ГМО), осим у научно-истраживачке сврхе и у строго контролисаним условима, каже Гламочић.

Закон у тој области требало би да буде промењен како би било обавезно обележавање производа од ГМО, по узору на ЕУ, изјавио је министар пољопривреде Драган Гламочић.

Министар је агенцији Бета рекао да је могуће да грађани Србије и сада користе храну од генетски модификованих организама, јер се по садашњем закону не сматра генетички модификованим производом било који пољопривредни производ који садржи до 0,9 одсто генетичке модификације.

„Такав производ се увози и ставља у промет као конвенционални производ, производ без генетичке модификације. Инспекцијске службе Министарства у таквим случајевима немају никакав законски основ да реагују“, рекао је Гламочић.

Министар је као „велики пропуст“ у садашњем закону оценио то што он нема одредбу која предвиђа обележавање ГМ-производа и додао да је, за разлику од српског закона, регулатива ЕУ „врло рестриктивна“ у том погледу и предвиђа обавезно обележавање свих производа који су сачињени или који садрже генетски модификоване организме.

Према речима министра пољопривреде, садашњи закон о ГМО нити забрањује ГМО, нити се Министарство залаже да се ГМО дозволи.

„Наш садашњи закон има озбиљну мањкавост – он је истовремено рестриктиван јер забрањује стављање у промет, односно гајење у комерцијалне сврхе ГМО, а са друге стране је веома небезбедан, јер се по том закону као ГМО не сматра пољопривредни производ који садржи до 0,9 одсто примеса ГМО“, рекао је Гламочић.

Додао је да то у пракси значи да су „наша врата широм отворена за производе до 0,9 одсто садржаја ГМО, јер их закон не третира као ГМО, те за њих не тражи никакве посебне дозволе“.

„За разлику од наше земље, ЕУ и за ове производе као и за семенски материјал захтева да прођу оштру и дуготрајну процедуру ауторизације, што је веома компликован и захтеван процес, који не резултира стављањем у промет свих ових производа, већ само оних који прођу ову врло рестриктивну процедуру“, рекао је Гламочић.

Хоћемо, додао је он, да уведемо стандарде који важе у ЕУ, што значи да „максимално пооштримо закон када је реч о третирању производа који садрже до 0,9 одсто ГМО садржаја, који сада слободно и без икакве процедуре улазе на тржиште“.

На питање да ли Светска трговинска организација (СТО) и ЕУ траже од Србије да дозволи генетски модификовану храну, Гламочић је рекао да правила СТО прописују да чланице те организације не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа.

„Та одредба нема изузетке, што значи да се она односи и на производе са ГМ садржајем. Међутим, постоје други механизми, осим забране увоза, који омогућавају државама да де фацто онемогуће увоз кроз систем који подразумева врло оштру процедуру за добијање појединачних дозвола за увоз“, рекао је Гламочић.

Према његовим речима, укидање забране за увоз не значи да ће тај увоз бити слободан, напротив.

„ЕУ успоставља један од најрестриктивнијих система прибављања дозвола који претходи стављању ГМО производа на тржиште. Тај систем подразумева режим претходних дозвола – што значи да се на тржиште не може пустити производ који није прошао строгу процедуру за добијање дозволе. То у пракси значи да ретко који производ добија дозволу за промет у ЕУ“, рекао је министар.

Гламочић је навео да ни у Русији не постоји забрана увоза ни промета ГМО производа и да се ГМ соја користи за исхрану у сточарској индустрији, а осим соје, још 16 типова ГМО модификација присутних у прехрамбеним производима су дозвољене и регистроване.

Он је негирао да усаглашавање домаћих прописа са прописима ЕУ подразумева да Србија мора да одобри гањење ГМО.

„Апсолутно не значи. Евентуално одобравање се врши по принципу случај по случај за сваку намену посебно, и то не значи да сваки конкретни ГМО морате одобрити, али не можемо да имамо општу забрану ако желимо да се ускладимо са ЕУ“, рекао је Гламочић.

Према европском законодавству, додао је он, чак и ако је неки ГМО одобрен у ЕУ, у сваком конкретном случају може се привремено забранити гајење тог ГМО на територији ваше земље уз научно засновано образложење.

„У целој ЕУ су у овом тренутку регистроване за гајење само две ГМ сорте, једна сорта кромпира и један хибрид кукуруза, док на пример ГМ соја која се нелегално гаји на нашим њивама, и коју наше инспекције редовно уништавају, није уопште регистрована у ЕУ за комерцијално узгајање, а није наравно ни код нас. Само ове године уништени су засади соје са преко 20 хектара у Србији“, рекао је Гламочић.

Упитан да ли је променио мишљење, јер се 2006. године залагао за мораторијум на ГМО, Гламочић је рекао да је од тада прошло седам година, што је за област биотехнологије у коју спада и ГМО веома дуг период.

„С обзиром на веома брз и динамичан напредак савремене науке и биотехнологије, као и обиље нових научних истраживања у овој области подаци са којима данас располажем, са наших њива, продавница, а истовремено и информације о уређењу ове материје из ЕУ која пре свега води рачуна о заштити својих грађана, уверавају ме да мораторијум не би био добро решење, јер је неодржив“, рекао је Гламочић.

Додао је да би потпуни мораторијум на ГМО значио и забрану коришћења генетски модификованих бактерија, које се користе у производњи великог броја лекова за хуману и ветеринарску медицину и да то нико одговоран не може да уради.

„Најбоље што у овом тренутку можемо да урадимо је да ову област регулишемо у складу са стандардима који важе у ЕУ и нашем окружењу“, рекао је министар.

Поводом примедби да би дозвола за гајење и промет ГМО нарушила имиџ Србије као места где се производи здрава храна, Гламочић је рекао да Србија у овом тренутку није земља без генетски-модификованих организама.

„Ми годинама непрестано уништавамо нелегалне засаде ГМ соје, а ‘захваљујући’ важећем Закону о ГМО, по коме не постоји обавеза обележавања, можда на тржишту имамо и производе са ГМО садржајем који нису обележени“, рекао је Гламаочић.

Он је додао да се његово Министарство не залаже за отварање врата ГМО-у, већ само за чврсто регулисање тржишта и производа који се на њему налазе.

„Позитивну слику наше земље као произвођача здраве хране угрожава постојећа небезбедна регулатива о ГМО-у, али такође и закаснели начин третирања афлатоксина, неадекватно регулисање коришћења пестицида, као и непостојање Националне референтне лабораторије за безбедност хране“, рекао је Гламочић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: